Ana Jovanović

Rođena u Negotinu 28.10.1979. Dolazi sa istoka Srbije gde se sunce ne rađa. Ona je poštena  vLajna i to ne krije. Crna je i bela u ovom sivilu. Ista kao svi i različita. Srpkinja je i nije tuđa, jer je svoja. Zaljubljena je u reči i ne boji ih se. Zna da ih oboji! Nema biografiju, jer je sada stvara.

Optužite me što sam izdala sebe, jer sam mu dala komad svog mesa da mu nahranim glad za mnom. I što više nikada sit neće biti.

Optužite me i za glad u svetu!

Okrivite me, jer nisam bila junak već ratnik u sukobu sa svojom željom i predala rat.

Recite da sam bila kukavica koja mu je obletala oko gnezda da bi podmetnula jaje sumnje, kako bi ga srušila i sagradila mu kulu od papira.

Optužite me za zločin protiv časti!

Moju današnju priču zameniću intervjuom, ali monolognim, to su oni najteži razgovori koji se vode sa samim sobom i koji se se nikad ne završavaju odgovorom već novim pitanjem i tako celog života. Mišljenja sam da umni ljudi nikad ne znaju odgovore na sopstvena pitanja. Sva sreća da sam ih ja znala, jer se tiču Mog autorskog projekta (koji zovu „roman“ iliti „Vera je gola“)

 

- Kako je rođena Vera?

- Volim te onako kako nikad nisam volela. Ako sudbina bude na našoj strani, mi ćemo se opet sresti.

Poljubila ga je kao da im je poslednji put, iako se nadala da će joj život ponovo pružiti šansu da ga vidi. I svih ovih godina dok je živela udaljena od njega 77,3 miliona km, Ema je razmišljala o tome da li je živ ili ga je ubila sopstvena glad.

Ni kao klinka nisam maštala o princu na belom konju, beloj venčanici, beloj posteljini na bračnom krevetu koja bi iz ljubavi pocrvenela da bi je dokazala. Ne, taj trip nije bio moj. A kamoli kad sam odrasla dovoljno da ne znam šta hoću nego šta neću. Neću da se vežem. Ova kiša mi briše tragove Ivanovih lanaca. I grad će da potopi, ali bez „tih“ okova se neću udaviti. Nebo cmizdri nad zemaljskim zlom. Nisam bila mokra do gole kože, nego do kostiju, koje bih sebi oglodala da sam mogla.

- Jebi me, Savo!

- Ne mogu više, Vera.

- Zašto?

- Jer sada s tobom vodim ljubav.

 Ima li razlike između jebanja i vođenja ljubavi? Muškarci govore da ima, ali će žene reći da nema. „Vera je gola“, a ja sam ogoljena Oljinom recenzijom.

Odlomak iz recenzije

Znam da ćeš se javiti onda kad vetrovi prestanu da duvaju u tvom pravcu, kada kiše obrišu tvoje tragove i duga se pojavi da me dozove da ispod nje prođem. Kada se vreme naoblači,  ubrza i izgubi u jurišu, a sat u glavi zaustavi. Tak Tik. Onda kad srce uspori svoj rad umorno od sopstvene brzine, sekund pre nego se zaustavi znam da ću ti čuti glas.

 Svaki moj tekst je odlomak iz moje duše, ali deo istih sam uspela da sastavim u roman.

Kao autor portala “Konkretno” ovoga puta ću vam predstaviti svoj prvenac “Vera je gola” kroz odlomak iz dela i recenzije.

 

Moje ime je Ana od Hannah, što znači miljenica Boga. 

Narode moj, moja nevero, obraćam ti se kao mesija, u ime Boga koji se stidi njihove sramote!

Čuj me i počuj šta Bog ima da ti kaže, a onda odluči koji je Bog u pravu i čiji, i njemu se klanjaj!

Saslušaj i razmisli, narode moj, prenosim ti Božje reči!!!

Jebe mi se što je zemlja okrugla kad ima četiri strane sveta!

 

Jebe mi se i za te strane! Želim da jednostrano posmatram.

 

Jebe mi se što je vaš Bog stvorio svet! Ja sam stvorila moga Boga.

 

Jebe mi se i za taj isti svet kad imam svoj!

 

Ne gledam isto, a ni u isto. Prethodni je buljio u pod, a ovaj vidi samo nebo.

Pages