Bratislav Rosandić

Rođen sam 08.02.1957. u Đurakovcu, malom metohijskom selu, koje je ostavilo dubok trag u mom odrastanju. U porodici prosvetnih radnika rano sam otkrio svet knjige, ali mi je dugo trebalo da u pisanju prepoznam smisao svog života. Mada sam završio višu ekonomsku školu, u duši nikada nisam bio ekonomista. Moja ljubav je pisanje, i to je, danas, jedino u čemu  iskreno uživam. Moj prvi roman, “Lavina sa Prokletija“, objavljen je 2013. godine u izdanju „Književne omladine Srbije“, dok je drugi roman „Duše selice“ u izdanju „Nove Poetike“ objavljen 2015. godine.  

Metohijsko nebo je bilo isto. Opijajuće! Kroz plavo, spušteno nebo probijali su se snežni vrhovi Prokletija.

Kada sam joj prvi put skuvao kafu, prvi put sam je i poljubio.

Njegovo porodično stablo je imalo samo jednu granu. Kao zelena jabuka, Mišel je sada uplašeno visio sa jedine grane svog porodičnog stabla.

Od malih nogu, Pavle je krio svoje emocije, varao svoja sećanja.

Mada je mislio da se za ovih dvadeset godina rešio emocija, da ga više ništa ne može naterati na suze, zaplakao je…

Prepustivši se svojim osećanjima, ja sam živeo hiljadu životu u svom jednom, jedinom životu…

U našoj kući, emocije se nisu pokazivale, elegantno su se gurale pod tepih podrazumevanja! A Ljubav, ljubav ne treba da se podrazumeva, naslućuje, već da se daje i prima!

Ja sam onaj koji jeste, dolazim odande gde ti ne možeš doći i… Ja nikada nisam sam, dobri čoveče…

- Ja sam onaj koji jeste, dolazim odande gde ti ne možeš doći i… Ja nikada nisam sam, dobri čoveče…

-Hoću da napišem knjigu - ponavljao je uporno, pa se podanici razmileše po susednom carstu tražeći papir i pribor za pisanje carske knjige.

Sve je nestalo otkad tebe nema.

Pages