Duško Đurđić

Rođen 6. januara 1964. u Novom Sadu. SSS, nezaposlen. Oženjen. Bio otac i bio deda...izgubio ćerku i unuku u mučkom ubistvu. Živi u Novom Sadu.

Dejan je bio sitan lopov i prevarant koji je živeo na ulici. Gde god je mogao nešto da ukrade, to je bez imalo skrupula uradio. Muvajući se ulicama zapazio je ispred jedne zgrade novi model sportskog bicikla, koji je stajao nezaključan ispred ulaza. Okrenuo se na sve strane brzo, video da je sve „čisto“,  zajašio bicikl i odvezao ga. Kada je odmakao dalje od tog dela grada, stao je ispred jedne kafane u koju je znao povremeno da svrati i gde je znao često na brzinu da proda neke od ukradenih stvari.

Nemanja i Dunja su bili mladi bračni par, koji su rešili da svoj zajednički život krenu odvojeno od svojih roditelja. Dunja je već ostala u drugom stanju i oni su krenuli u potragu da iznajme stan.

Dok je Nemanja provodio dan na poslu, ona je po oglasima tragala. 7

-Dobar dan! Zovem u vezi oglasa za stan, recite mi da li je izdat i koliko je najam? -upitala je, kada se muški glas javio na njen poziv.

Posle proslave u Katićima, Petar, Biljana i Dragan su se vratili kući. Kada su izlazili iz kola, iz kućeje izašla Petrova majka.

-Gde ste vi skitare? Mi sinoć došli, gazda nema…oni se provode.

-Nismo se samo provodili. Bilo je tu i dosta ozbiljnih stvari.- odgovori joj Petar dok su se pozdravljali.

-Šta se desilo? Čuli smo nešto malo od Slavka.- upita Mihajlo, koji im se pridružio.

Ustao sam kao i svako jutro, negde po ustaljenom terminu oko osam. Uobičajena rutina -WC, kuhinja, pristavljanje kafe i onda palim kompjuter. Dok sam sedao na stolicu ispred monitora, začuo sam šuškanje iza zavese, na otvorenom krilu od prozora. Okrenuo sam se i primetio obris male golubice. Ustao sam i polako prišao, primetivši kako pokušava kljunom da pomeri zavesu, kao da pokušava da uđe unutra. Osetila me je i poletela…ja sam prišao prozoru i roletnu, koja je bila izbačena, privukao.

Prolazeći kejom pored Dunava, deda Đura je primetio malu grupu ljudi, malo dalje napred, koji su se smejali i navijali. Prišavši bliže primetio je da ta grupica igra jednu igru na koju je totalno zaboravio. Balote ili boće, buće…kako god ih zovu. Setio se vremena kada je njegov otac, pre četrdesetak godina, u njihovom komšiluku, bio veliki ljubitelj te igre.

Marko je živeo u braku sa Ivanom već dvadeset godina. Imali su srećan i skladan brak u kome su dobili sina i kćer. Marko je radio kao preduzetnik u građevini, a Ivana je bila službenica u banci. Jedno jutro su pili kafu i dogovarali se o kupovini nekih stvari koje su planirali. On se spremio da ode do banke, da podigne neki novac, dok se Ivana spremi, pa da posle krenu zajedno.

Prilazeći vratima stana, Srđan je čuo razgovor i nepoznat muški glas:

-Tata! Imamo gosta!-čuo je glas svoje ćerke dok se izuvao.

Ušao je u sobu i na kauču video momka koji je sedeo pored Milice.

-Dobar dan! Ja sam Antal!-reče mu on ustajući i pružajući ruku.

-Ja sam Milicin otac, Srđan!

-Dobro veče! Vi ste Aleksandar?-upitala je zanosna plavuša, kada je Aleksandar otvorio vrata svog hotelskog apartmana.

-Da, izvoli, uđi!

-Ja sam Ana! Znate za uslove našeg aranžmana, za posebne želje se dodatno naplaćuje.- reče ona, sedajući na veliki komforan krevet,izuvajući svoje cipele sa visokim štiklama i otkopčavajući tanku bluzu.

Šetajući gradom, deda Đura je iza leđa začuo povik:

-Đuro!

Okrenuo se i video kako iza njega stoji čovek čije su mu crte lica bile poznate. Pokušavao je da se seti odakle ga zna I uspeo je.

-Saša!Ti si?

-Jesam, druže moj stari. Čoveče, pa nismo se videli…uh, pa od srednje škole.

-Hajde da sednemo negde, da popijemo kafu, piće, ako imaš vremena!?

Vraćajući se iz sela gde je bio kod gazde, sklapajući posao, Petar je, vozeći svoja kola, primetio jednu stariju ženu koja je išla peške. Zaustavio je auto, spustio prozor i pozvao je:

-Dobar dan, majko! Idete li daleko?

-Tu, sine...par kilometara dalje mi je selo.- odgovori ona.

-Hoćete da vas povezem? I ja idem tu do Milića sela

-E,pa to je susedno selo do mojeg. Ako ti nije teško, može. - reče žena i uđe u kola

Pages