Duško Đurđić

Rođen 6. januara 1964. u Novom Sadu. SSS, nezaposlen. Oženjen. Bio otac i bio deda...izgubio ćerku i unuku u mučkom ubistvu. Živi u Novom Sadu.

Pojavila se suza u oku deda Đuri i nastavio je dalje, ne mogavši više da gleda.

Jedan stanovnik je svaki dan prelazio granicu na svom starom biciklu...

-Imate li nešto da kažete pre nego što objavimo presudu, generale?-reče sudija.

-Da. Želim da kažem da se ne osećam krivim za sve što sam radio za vreme ovog rata. Ja sam vojnik, otkako znam za sebe obučavan sam za to...samo sam radio svoj posao.

-Vaš posao je odneo milione i milione žrtava, da li ste toga svesni? Da li ste svesni koliko patnji je proizveo taj vaš posao i koliko porodica je uništeno?-upita sudija.

Naći ćeš neku devojku sa kojom ćeš sve to imati, porodicu, decu...

-U teškom je stanju, izvinite moramo da požurimo.-

Kada je došla u novu školu sve se promenilo, izgubljena i tužna, počela je naglo da popušta, da gubi volju za životom.

Glavne šokove sam doživljavao u tim malim gradovima u kojima su stanice iste kao i pre tridesetak godina...

"Čudovišta su pobegla iz bajki" - odlomak iz knjige u nastajanju

Slušaj, staviću te u ćeliju gde ćeš biti sam, da se ne mešaš sa raznim ološem…

Ko si ti? - upitao me je.

Pages