Olga Tomović

Umreću, a iza sebe neću ostaviti ništa više od eha bivše lepote koja će odzvanjati kičastim bojama u novom vremenu oštrih linija i preciznih emocija.

Aleksandra Ćosović - ВОРГ

Bila je prirodno ružna, neprirodno zapuštena i upadljivo glasna.

Srbija polako postaje država festivala koja gravitira da uđe na mapu svetske turističke ponude. Nudimo svetu iće i piće, a takođe i lepe, jeftine žene i dobru muziku. Pa šta tu ima da se ne voli?

Menjala se, pratila ga je. Očajnički je pokušavala da ga navede da je zavoli. Udvarala mu se neiskulusno, navikla da odbija tuđa udvaranja.

Grad ima svoja pravila buke, ona je osnovno gradsko pravo i ekspresija moći. Rika lava, podnevna sijesta pred horsko ridanje u špicu nepregledne bujice vozila i pešaka.

Ime mi je početak. Uz prasak, uz erupciju, uz krik rađanja, uz uzdah najželjenijeg poljupca i prvog dodira.

Kada je njena savršena noga poslednji put zgazila na njegovo srce, čuo se samo zvuk škripanja praha pod zubima.

Pripadam generaciji izgubljenih, odlutalih i zalutalih, robota i ljudi.

Danas se svi pozivaju na boga i crkvu, a savest ne diraju, ona je negde između arhaizma i straha, u sivoj sferi oko srca koja pripada duši, a pošto je duša nepostojeći organ, osim u novokomponovanim urlicima, bitna je koliko i madagaskarski lemur.