Olga Tomović

I, kao što bi moj učitelj rekao – Tresla se gora, rodio se miš.

To verovatno je ono što ubija pacijetne po KC, verovatno je procena da su bolničke bakterije u ogromnom padu u odnosu na prošlu godinu, a verovatno je i da ste se prešli oko statistike...

"Naravno, ostaću, ja te nikada neću napustiti."

Stezala se I opuštala, ljubio je svaki ugao blještave svetlosti, želeo je da oseti čudo ovog sveta. Želeo je da joj da svoju dušu.

-Kakve li su ratnice na ovoj planeti, ako si ti ovakva? – zapitao se nastavljajući liže prste.

Konkretno, govorim o KC Srbije, o onim zgradama koje je vreme davno pojelo...

To je nova srpska elita, nove kaste diktiraju tempo starom stadu.

Oni traće vazduh koji udišu imitirajući život i osećaje.

Tamo gde su bile kuće, sada su soliteri, nema drveća, nema zelenih površina…

Trava joj je mazila gole tabane, meka i dugačka, mirisala je na gvozdene kapi rose koje je ona sama posejala po vlatima...

Pages