Željko Jovanović

-Svi u komšiluku smo šokirani. –izjavio je sredovečni muškarac okupljenoj novinarskoj ekipi.
Nakon što se malo pribrao, čovek je nastavio da daje intervju:
-Važio je za mirnog i povučenog mladića. Njegovi roditelji su časni i pošteni ljudi koji su teško radili da bi njihov sin imao bezbrižan život. Jadni ljudi, šta ih snađe... –kroz uzdahe je govorio čovek.
U razgovor čoveka sa novinarima uključila se i jedna gospođa koja nije želela da otkriva svoj identitet.

U pekari

-Je l' vam svež hleb?
-Jeste. Ima sigurno tri dana kako je svež.

Član

-Dobar dan, jednu člansku kartu, molim.
-Povratnu?
-Naravno.

Online nastava

-Izvinite komšija, možete li da prestanete da lupate po stanu?!
-Uskoro. Sin mi odgovara fizičko onlajn. Još trbušnjaci i gotovismo.

Vešanje u Beogradu

-Alo, ludače, jesi li slep?! Pa ulubio si mi branik! – vrisnuo je vozač automobila držeći se za glavu.
-Oprosti prijatelju, vozio sam ovu ženu u porodilište, porađa se, pa sam žurio. – reče taksista odmeravajući štetu koju je pričinio.
-Ja se ne porađam! – vrisnula je žena glasnije od učesnika u saobraćaju koji je pretrpeo štetu.
-Pa rekli ste da vozim u porodilište. – reče zbunjeni taksista.
-To ne znači da se porađam! – nastavila je sa drekom žena.
-Pa šta ćete tamo? – zbunjenost nije napuštala taksistu.

-Ne znam kako da se otarasim svoje žene. - jadao se čovek prijatelju.
-Zašto se jednostavno ne razvedeš? –postavio je logično pitanje čovek u svojstvu prijatelja.
-Ako bih to učinio, bio bih kriv za porodični raskol u očima moje dece. Njihova ljubav bi prema meni splasnula. I ne bih bio samo kriv deci, tu su i njeni roditelji, a ne bih voleo da likuju kako su oduvek bili u pravu kada su za mene govorili da je nisam vredan. A sa druge strane, i moji roditelji bi takvu vest dočekali sa negodovanjem. – nabrajao je razloge očajni muž.

Draga mnogobrojna rodbino, nekadašnji prijatelji i zemljaci, pišem vam iz daleke zemlje na privremenom radu koji se, sticajem okolnosti, odužio.
Znam da o meni ispredate najgore priče, počev od toga kako sam zaboravio svoje korene, kako sam se uobrazio i da od kako sam zaimao, više nikoga ne poznajem. A mislite da je meni lako u tuđini?
Kada sam došao ovde, nisam znao šta ću sa sobom. Na koju god stranu da sam krenuo naišao sam na problem.

Letovanje

-Ideš na more?
-Jok! U Albaniju ni mrtav, Turci, Hrvati i Bugari su nam isto neprijatelji, Crna Gora je priznala Kosovo, a to će izgleda uraditi i Grčka. Ti?
-Ne. Ni ja nemam pare.

Političar sa suprugom na moru

-Ljubavi, ajd’ mi namaži leđa.
-Ali ti si već namazan.

Bivša ulica

Brojke

Mršavljenje

Budžet

-Upao sam na budžet!
-Opa! Čestitam! Koji fakultet?
-Ma kakav fakultet, zaposlio sam se preko stranke u opštinu.

Puževi

-Tata, kako nastaje puž golać?
-Tako što se običan puž oženi i uzme kredit.

Političar i džeparoš

-Ja sam u politiku ušao da bih pomogao svom narodu i državi.
-Razumem te. I ja u autobus ulazim da bih se vozio.

Potištenost

-Što si potišten?
-Udala mi se bivša danas.
-Uh... Žao mi je.
-I meni... Jadan taj čovek.

Baka Bilboa

Pomešanost