Ljubav

Ja mnogo volim srpski jezik. Toliko ga volim da, i kad bih znao neki drugi jezik mimo njega, ne bih ga govorio, govorio bih samo srpski. Osim jednostavnog pisma ćirilice, naš jezik odlikuju mnogobrojne psovke, kletve, krici i uzvici.

Psovke su nam favorit iz nekoliko razloga, em prvo naučimo dete da psuje pa posle da govori, em tu možemo da se iskažemo kao kreativne individue spojivši naizgled nespojivo u jednu rečenicu.

Takođe, imamo rečenicu koja sadrži i pitanje i odgovor - GDE SI POŠO U PIČKU MATERINU?, a imamo u buduće prošlo vreme, koje označava toliko izvesnu radnju, to jest radnju koja će se zasigurno destiti u bliskoj ili daljoj budućnosti - E JEBO SAM TI MATER KAD TE BUDEM UHVATIO.

Ali, želeo bih da pokrenem peticiju da se u gramatike srpkoga jezika uvrsti konstrukcija Glagol + TI GA MAJCI. Glagol je proizvoljan, u praksi se u gotovo sto posto slučajeva koristi glagol radnje koja se tada obavlja.

- Šta radiš to?
- Ma izvuklo se ovo govno, ne mogu da ga vratim sad, VRATIM MU GA MAJCI.
- Pa ne može to tako, to moraš da izv.....
- ŠTA OĆEŠ SAD I TI DA ME SMARAŠ, SMORIM TI GA MAJCI PA TEBI. Mrš tamo govedo jedno.

Nemanja Cvijetić, bogatstvo srpskoga jezika.