Opklada

Bili su, na prvi pogled, sasvim običan par, kao što je i njihov brak izgledao kao tipično-osrednja, žalosno-srećna varijanta bračnog ugovora. U suštini su bili jako neobičan par: oboje maštoviti i otvoreni, sjajno organizovani,  sa podeljenim obavezama i zadacima, funkcionisali su kao švajcarski sat, skladno uklapajući želje i mogućnosti sa obostranim poštovanjem.

I, zaista, sve je bilo skoro pa savršeno. I malo dosadno.

Jednom, posle ludačkog seksa, Anita je započela temu o varanju u braku. I Miloš se primio. Samozadovoljno je tvrdio da njemu to ne može da se desi, jednostavno ne,  likujući svojim „naučnim“ teorijama da muškarac može da bude beskrajno veran ženi, a da je žena ta koja bi pre prevarila muža, nego on nju.

„Nemoj biti ubeđen u to! Sve statistike kažu da je za nijansu muškarac taj...“ Anita se smeškala i već, po običaju, smislila varijantu koja će njenu teoriju potvrditi. Opklada je pala.

„Hajde, seci!“ reče ona, sa pogledom bolesnog ubice.

„Dakle, nema šanse da se to meni desi!“ zbunjeno nasmejan reče Miloš, iako mu se opklada uopšte nije svidela. „Grešiš devojko!“

Prošlo je nekoliko meseci, život je i dalje tekao uobičajenim tokom. Umeli su jednom ili dva puta nedeljno da se nađu u nekom od omiljenih kafića, da glume nepoznate ljude koji se slučajno susreću i upoznaju. Ta igra je definitivno obogaćivala njihov emotivni život i oboje su uživali u tome.

Jednog takvog dana, stiže Milošu poruka od njegove „lude“ žene, da se nađu u njihovom kafiću, da on sedne za određeni sto i da striktno prati njena uputstva. Sve vreme su se dogovarali preko poruka, on je nju izveštavao gde se nalazi, šta trenutno radi, a ona mu je dalje davala  uputstva. Na kraju mu je rekla da je pripremila iznenađenje i, kao i uvek, poslednje reči bi bile da nema odustajanja. Ovog  puta je ona bila kreator igre. A jes' blesavo  žensko, kad smisli, ona ga baš smisli!

Seo je za taj i taj sto. Najzad. Dalje je postupao po uputstvu. Naručio je piće i pozdravio osmehom poznatog konobara, ovaj mu lukavo namignu. Igra je već počela. Zavalio se opušteno, znajući šta sledi. Ispod dugačkog stolnjaka čuči njegova maštovita ženica i sada će mu priuštiti neverovatno zadovoljstvo. Sve je bilo idealno, sedeo je u malenom separeu, u vreme kada gostiju skoro nije ni bilo, dugački stolnjak krije mesto zločina i lik „zločeste“ mu ženice. Ah, kako je voleo njenu slobodnu maštu....

Počela  je da mu otkopčava pantalone, a on joj je šapatom govorio šta da radi. Znao je da će biti tiha. U redu, neće ni on moći ne znam koliko da bude glasan, ali je već u njenim rukama, milovanju osetio neodoljivi nagon uda koji se otimao kontroli. Hrabrio ju je, molio, cvileo i bio zadovoljan njenim „radom“, uživao, tepao, kleo se, obećavao i došao do vrhunca. Osećao se kao isceđen, prezreli, limun. Utom se čulo kašljucanje  pod stolom. On veselo podiže stolnjak. I pre nego što je izustio trenutnu misao, nepoznata devojka mu je tutnula koverat u ruke.

„Bilo mi je zadovoljstvo, gospodine! Moj telefon imate u koverti, gde je i pismo Vaše žene“, reče ona, otresajući nevidljivu prašinu sa minimalne odeće. „Imate li žvaku? Hvala!“

Odlazeći, gestikulacijom objasni „obavezno me nazovi“, pozdravi kelnera i nestade.

Pismo

„Dragi moj verni Miloše! Tuše! Gotov si! Nadam se da si uživao! E, neka si me prevario... Hahahahaha! Ja sam dobila opkladu i sam znaš šta je to. Dobro, neću ti reći sa kim idem na dva dana, ali dogovor ostaje dogovor, ako ti mene prevariš, imam i ja pravo tebe. Dečko je sladak, ne brini, jak kao bik i vrlo raspoložen za „Igru“! Hvala ti, ti si najdivniji muž na svetu! Ljubim te!

P. S. Možda je ova naša igra bila malo „prljava“, ali nisam mogla drugačije, jer si zaista nepokolebljivo veran, pa nikako nisam mogla da ti nađem Ahilovu petu! I molim te, daj bakšiš konobaru, da nije bilo njega, ne bih znala da si odigrao igru do kraja (ili do jaja!). Hahaha!“

Tačka na „I“ je bio konobar koji ga je posmatrao otvorenih usta, stalno namigujući, klimajući glavom, oduševljen „igrom“. Isprativši ga, posle dobijenog bakšiša, reče: „Jebote, što ja nemam takvu ženu kao ti?!“