Balkan expres - Crna Gora

Da nema Jadranskog mora, dva vrabca leteći leđno u brišućem letu ne bi ni primetili ovu ogromnu zemlju, sa svim bogatstvom stepa i savana planinskih masiva, i ruskim letovalištima. Bila je država za sebe, deo države Jugoslavije, deo države Srbija i Crna gora, pa su opet postali samostalni. Naravno, posle razvoda od Srbije Crna Gora je, po mnogima, postala još crnja i još gora.

Analizirajući himnu Crne Gore, zaključujemo da je Crna gora jedina zemlja u svetu koja ima svijetlu majsku zoru, jer majska zora u drugim zemljama nije dovoljno prosvetljena, pa je malo dunkl. Obzirom da su i Crnogorci i Crnogorke sinovi stijenja Crne Gore, a majka im je Crna Gora, velika je verovatnoća da su pogodni za društevenu igru kamenih faca. Po zapisima nepismenih još od pre Hrista, teritorija Crne Gore je nekada bila plodna ravnica. Ali, pljačkaši piramida iz Japana su maznuli jedan kamen iz Stounhendž kolekcije, i premoreni na putu za Liban, ostavili su ga u ravnicama Crne Gore. Taj kamen je zauzeo skoro čitavu ravnicu, a lokalni stanovici su postali čuvari tog kamena i čuvari poštenja, jer su pošteno zadržali maznuti goli kamen. Zato su tokom generacija postajali krš, odnosno tako kršni. Ipak, taj kameni krš im je doneo izvesno olakšanje, jer je zaposeo obradivu zemlju, a poznato je da nema Crnogorca koji voli da se hvata motike.

Planinska Crna Gora ima klance koji nikada ne poznaše sramotnoga ropstva lance. Ipak, najezda Rusa koji su pokupovali sve bolje delove ove zemlje, nametnuo je Crnogorcima svojevrstan lanac koji nije baš ropski, ali nije ni daleko od ropskog. Da bi se otarasili tog lanca, prihvatili su nato članstvo koje im je samo nabacilo još jedan lanac. Neki izvori kažu da mlađi Crnogorci trbuhom za kruhom napuštaju svoju zemlju, dok je statistika pokazala da je najviše izdijasporisanih Crnogoraca u Beogradu. Ne pada iver daleko od klade.

Bez obzira što veliki broj Srba letuje i ostavlja svoj novac na Crnogorskom primorju, jer za tražene usluge ne mora da barata nekim stranim jezikom, Crnogorci nikada neće priznati da su Srbi, iako jedna od verzija narodne pesme koja je postala njihova himna kaže da na Lovćenu spava najmudrija srpska glava, što dokazuje da Crnogorci nemaju najmudriju glavu, pa je uvoze iz Srbije. Kao i turiste. Nemaju ni svoju misao, jer pesma navodi da im Lovćenska misao daje slogu i krila, bez koje ni gorda ni slavna ne bi bila domovina njihova mila. Izvorna pesma naglašava da je Crna Gora jedina za slobodu ostala srpskom rodu.

Imaju rijeku (reku) koja iz zaleta s motkom skače u dva mora. Jedno je Jadransko more, a drugo su noćne more u svakodnevnom izdanju. Ta reka nosi poruku o večnosti Crne Gore okeanu, kojem je ta informacija od izuzetne važosti. Kako god, ta poruka ipak nosi okeanu i svetu informaciju o ijekavskom srpskom jeziku, jer crnogorski jezik u suštini i ne postoji. U svoju srpsku azbuku dodali su par slova da ne bi bila ista kao srpska, međutim sa susednog istoka im u sve većem broju nailazi albanska abeceda, koja se već asimilirala u najbliži joj deo Crne Gore. Neverovatno je, a možda i nije, ali albanski jezik polako postaje balkanski međunarodni jezik. Junaštvo crnogoraca je opšte poznato u Crnoj Gori i Japanu. Crna Gora je 1904-te godine objavila rat Japanu, ali u njemu nije aktivno učestvovala. Mirovni sporazum je potpisan tek nakon 102 godine, kada je preplašeni Japan od invazije Crnogoraca zvanično priznao Crnu Goru kao državu. Možda će to jednom dokazati večnost Crne Gore i junaštvo Crnogoraca.