Čovek sa tendencijom...

Govorenje o gospodinu  Pateru Familijasu zahteva posebno stanje uma. Ono, uzmeš kafu, cigaretu i dva bensedina, po mogućstvu i neku žestinu pride, pustiš dobar stari punk i žmirneš dvaput na jutro ko da hoćeš da mu namiguješ, a ne umeš. Kažeš sebi da ćeš na svako izvirivanje nervnog sloma drmnuti na eks čašicu mira iz sebe, pa tek onda počneš.

Gospodin PF (od sada ćemo ga tako zvati), nekad je bio momak s ozbiljnim potencijalom da izraste u čoveka kojem će svi da se dive, počev od njegove žene, pa nadalje. Elem, neke žene imaju neobičan pogled na te stvari. Dive se onima koji prerastu sopstvenu infantilnost i ovisnost o dvema sisama, hranilicama  iz ranog detinjstva i postanu ljudi. Ali, gospodin PF nikada nije porastao. On je zauvek ostao dete na tim sisama, ono što ga mora povesti majčin pogled kroz život i majčina ruka preko ulice. Šta ja znam! Neki ljudi su izgubljeni slučajevi koji i rodjenom ocu zaborave rodjendan. On je slučaj koji danima unapred planira iznenadjenje za majčin rodjendan. Neki ljudi i neke žene su slučajevi koji svojoj deci spremaju ono što deca vole za rodjendane, a PF je slučaj onoga koji zaboravi da je napravio decu nekada davno, tamo, negde, s nekom lepuškastom devojkom. Generalno, svi smo mi izgubljeni slučajevi, ali svako na svoj način. Gospodin PF radi. Kad dodje s posla on prvo gleda u šerpe, da koja ne zafali na šporetu. Posle se uzvrti nervozno i mora da proveri da li su one hranilice prisutne tamo gde ih je ostavio ili su gdegod otišle. On svoju ženu, u najboljem slučaju,  triput u danu poljubi (onaj „Cmok“ fazon, mada ni na liz pomenutog sladoleda ne liči). O nekom šmekanju, dodirivanju ili gurkanju nema ni govora. To je gospodin PF „prerastao“ i to se samo po sebi podrazumeva. Kako je nauman da naduva balon koji nosa ponosno ispred sebe, toliko da njime može poleteti i otići u obilazak šuma i gora ove sirote zemlje, a osobito njenih reka, jezera i  klisura, on uporno proverava koliko je doduvan tog dana tako što seje masne fleke po njemu, redovno. Posle šacuje da li su se oprale ili nisu, da li su na istim mestima ili je uznapredovao u pomenutom nastojanju. On ima ritual ispijanja čaja ili kafe sa sisama hranilicama  i tom ritualu ništa ne sme stati na put. Ako je ko naumio da umre u to vreme, taj ne može računati na prisutnost gospodina PF-a jer je on slepo posvećen svojem ritualu. Taj ritual obuhvata i čitanje naglas titlova ispod turske serije, kao i ozbiljno praćenje Dnevnika, koji počinje odmah posle toga, tačno u 7:30 i traje oko pola sata. Ako ne kosi ili ne zaliva travnjak ispred kuće, možete ga pozvati posle 8 i reći mu da je neki nesretnik umro u medjuvremenu. On će vam uredno izjaviti saučešće, ali ne očekujte da će zapamtiti ko je, kako i zašto, umro baš tad. Uostalom, što nije umro onda kad gospodin PF ima vremena da se osvrne oko sebe!? Ko mu je kriv!? Gospodin PF, za svoje svete sise, kojih povremeno ima i više od dve, a medju koje nikako ne spadaju sise njegove žene, ne pita šta košta da im udovolji. On će i kredit podići, on će isti i refinansirati ako treba, samo da njegovim svetim sisama ništa ne zafali, samo da one ne pomisle da on, gospodin PF, nije svemoguće biće. Jer za njih, za pomenute sise, gospodin PF je rešenje svakog problema, pa i onog najsitnijeg, poput žiganja u kolenu, crvene fleke na vratu, crknute sijalice u kujni, oklembešenog filodendrona na terasi, nervoznog strica u staračkom domu, neurotične sestre iz Pržogrnaca, fleka na kajsijama koje je posadio bata iz nekog  sela kojem se niko imena ne ume setiti, nejasnih računa za grobljanska mesta predaka, karata za koncert Lepe Brene ili Sergeja Ćetkovića... On je izvor informacija za sva zbivanja na ovom svetu, bilo da su se ona desila pre Hrista, posle Hrista, ili u dalekoj budućnosti. On samo nema vremena da biva čovek svojoj ženi, mada takva tendencija postoji i stalno je tiho prisutna u njegovom, kad mrkom, kad sažaljivom pogledu. Nisam sigurna koji bi mu pre iz očiju valjalo iskopati. O tome bi vredelo promisliti. Možda oba, najedared.

Situacija je takva da pomenuta žena gospodina PF-a živi uredno sa svojom tendencijom da se preobrati u živući nervni slom. Medjutim, ona uporno uspeva da odoli sopstvenim, nadasve privlačnim tendencijama, za šta se ne zna baš koliko je pametno. Stradaju cigarete, bensedini, papiri... Da baš ne nabrajam u sitna crevca! Nije opravdanja, al od svega što joj kljuca po glavi i ona je prokljucala, pa povremeno trebi žiške iz prošlogodišnjeg pasulja i broji sebi u bradu razbrajalice, kletve, psovke i koještarije razne. Sve su to narodni lekovi za poremećen bioritam, a protiv nervoze izazvane iritirajućom pojavom gospodina PF-a.

Mogla bih ja svašta još da vam pišem o raznim Familijasima, al me već hvata frka s vremenom. Treba da pomognem onoj ženi da nadje neki posao koji će zadovoljiti finansijsku glad... Jebemliga ako znam kako to izgladnelo biće treba nazvati da bi pravda bila zadovoljena!

Elem, prsluci nekad pucaju bez razloga, a nekad  s debelim razlogom. Valjda je to i poenta ove priče, koja sasvim sigurno ima svoj kraj. 

Radojka Rea Sartori