Do poslednjeg zrna

Otišlo Kosovo, tuđe, a naše, a dobri su izgledi da uskoro ode i Vojvodina. Samo što je Kosovo otišlo u republiku, a Vojvodina će u močvaru. Ekonomskom matematikom je izračunato da je potopljena Vojvodina idealna podloga za proizvodnju pirindža kojim bi se mogla nahraniti kompletna Kina, sa sve periferijom, pa bi se moglo desiti da naš državni vrh sasvim nehotice otuđi i ovaj deo Srbije našoj kosookoj bratiji. Geografska slika Vojvodine će biti jedva primetno promenjena, tako da će naši dugoročni i kratkoročni gastarbajteri po belom svetu morati da prate intuiciju umesto navigacije prilikom povratka domu svom. Vojvođanski gradovi biće ostrva opasana bedemima, neki mudrijaš će režirati film Savremena srednjevekovna Vojvodina, mostogradnja će kulminirati, sela će biti raseljena po gradovima, zapatićemo aligatore, točkaše će zameniti plovila, a pirindža…dokle oko dobacuje. Naravno, zbog nestručnosti domaćih sejača biće neophodna posebna sejačka obuka za zvanje polukvalifikovani sejački pripravnik, a Kina je uvek spremna da pošalje pedesetak miliona instruktora koji će zbog izrazite neophodnosti obuke u trajnosti, u trajnosti dobiti naše državljanstvo. A onda ćemo morati da naučimo kineski. Ipak, obzirom na predračun kineske ponude u Vojvodini neće biti nezaposlenih, penzioni fond neće postojati jer će svako morati da radi dok je živ skupljajući pirinač do poslednjeg zrna, oči će nam se malo zakositi, šajkaču će zameniti kupirani kačket, a vojna pomoć Pekinga je garantovana u smislu transporta pirindža u Kinu. Gulaši i paprikaši sa pirindžom, banana split sa pirindžom, afrička šljiva sa pirindžom, stolarija sa pirindžom, ratovi zvezda sa pirindžom, kondomi sa pirindžom, gobleni sa pirindžom i drugi noviteti sa pirindžom drastično će obogatiti domaću radinost, a troglavo zrno pirindža se očekuje kao novi simbol na zastavi nove kineske provincije, Vojvodine. Neverovatno, ali iz državnog vrha Nepala je procurela strogo čuvana tajna da su amazonske anakonde veoma zainteresovane za turistčke destinacije vojvođanskih močvara, ukoliko im Peking odobri turističku vizu.

Nešto se šapuće po galaksiji da je zemlja Vojvodine ekstremno dobrog kvaliteta za uzgoj afričke šljive, pa je liga japanskih afričkih šljivara sazvala vanrednu sednicu centralnog komiteta afričkih šljivara Kanade, zbog većinskog mišljenja kongresa afričkih šljivara južne amerike povodom procene kvaliteta vojvođanskog zemljišta za uzgoj afričke šljive. Ipak, pošumljavanje Vojvodine afričkom šljivom doprinelo bi da afrički majmuni zamene mnoge domaće majmune, a šljiva k’o šljiva, će da raste i kod nas. Pripadnici urbanog pokreta Narodna sušara, čije se sedište nalazi negde u Sahari, izjavili su da bi za močvarnu Vojvodinu dali i poslednje zrno peska. Imali bismo pesak umesto močvare, izgubili bismo aligatore, a samo bi nam majmuni ostali. Pa, i to je više od ništa. Naravno, zbog troškova transporta saharski pesak bi poskupeo, a korist iz svega toga bi imali samo pojedini majmuni.

Posle  poduvane lule mira na saboru poglavica teksaških indijanskih plemena kod hajdučke slavine, poglavice teksaških indijanskih plemena su u svojim vizijama videle da vojvođanska zemlja pogoduje za tov kaktusa i proizvodnju meskalina, dok su prenašmrkani kolumbijski bosovi složni u želji za proizvodnjom vojvođanske koke. Rusi bi rado transportovali vojvođansko žito do poslednjeg zrna u Rusiju, a u cilju zaštite Vojvodine od mogućeg zapadnog okupatora postavili bi bar četiri ekstremno opremljene i potpuno autonomne vojne baze, pa ko voli neka izvoli. Izraelski teroristički orijentisani mudžahedini bi, u trenucima omamljenosti Rusa od afričkih šljiva i srpske šljivovice, roknuli nuklearku posred Vojvodine, podigli Panonsko more i razvili morski turizam sa rečnim trajektima za prevoz afganistanskog heroina na putu za zapadnu Evropu. Ako je za utehu, Nemačka i Austrija bi rado obrađivale vojvođanske njive radi proizvodnje neophodnog visoko kvalitetnog materijala u proizvodnji piva. Dakle, pena parti u najavi. Englezi bi kupili samo vojvođansko nebo, preselili dobar deo svojih oblaka i tako smanjili broj kišnih dana u Engleskoj, a engleska kiša u Vojvodini bi pogodovala pirindžanim poljima i ekspanziji kišobranske industrije.

Gledano iz ptičje perspektive, nema ko ne želi bar parče vojvođanskog kolača, pa je naš državni vrh u nedoumici kome šta prodati i ko će biti prva ruka u lancu trgovine. Naše je samo da ne damo, i sačuvamo svoje žito i kukuruz do poslednjeg zrna.