Foto: 
autor nepoznat

Jin, ali i jang

U nekom trenutku istorije univerzuma jedan od anđelaka nebesa nezadovoljan svojim statusom na društvenoj mreži, odlučio je da se malo pobuni i iskontrira Bogu. Kada je Bog rekao da je mleko belo, posrnuli don Satanus je zvanično izjavio preko nacionalne televizije da mleko nije belo nego pink, a limunada kisela. Bog se toliko uvredio da je poslao don Satanusa sa neba na zemlju, potkresao mu krilca i ostavio ga da gospodari apartmanom koji je nazvao pakao. Ipak, zahvaljujući dugogodišnjoj službi don Satanus je dobio pristojnu penziju po nebeskom ugovoru o radu, zlatni sat i neotuđivo pravo da bude zao, jer je i zlo Božja tvorevina. Ali, Bog je prevideo je da don Satanus nema kome da bude zao, pa je na brzake stvorio čoveka, i tako pustio don Satanusa da se malo poigrava sa ubeđenjem da i dalje tera inat Bogu. Naravno, don Satanus je svoju avanturu shvatio veoma ozbiljno, i ubrzo se oteo kontroli napravivši pozamašan nered, koji je izazvao neizrecivo zadovoljstvo ljudi.

Nekoliko godina kasnije, u stanju letargične impresije, Bog je odlučio da se malo prošeta zemljom i lično sagleda stanje svih katastrofa koje je uzrokovao obeskriljeni anđeo revolucionar. Snimio je ogromno zadovoljstvo ljudi, koji su sve svoje slobodno vreme trošili na pijanke i orgije. Nezadovoljan ljudskim zadovoljstvom, Bog je pucnuo prstićima i stvorio grad Sodomu gde je smestio zadovoljne ljude. Međutim, ljudsko zadovoljstvo se tako neverovatno rasprostranilo, da je Sodoma postala toliko prenaseljena da nije bilo slobodnog mesta ni za parking cipela, i još jednim prstopucom namontirao je i grad Gomoru, koji je za rekordno vreme postao prepun. Sodoma i Gomora su za kratko vreme dostigle reputaciju hepienda, pa su dolazili gosti i putnici namernici sa drugih planeta.

Zbog sklopljenog ugovora sa don Satanusom, Bog se nije mešao u don Satanusove moralno političke aktivnosti, ali je zato odlučio da don Satanusu doskoči na drugi način. Šetajući zemljom naišao je na jednu kuću u kojoj je spavala atraktivna, i još uvek netaknuta ženskica koja se zvala Nikotako, i u trenutku mu je sinula ideja kako da doskoči don Satanusu. Bestelesno je razdevičio uspavanu lepoticu, koja se pola sata kasnije probudila sa stomakom veličine poveće lubenice. Dva dana, sedam sati i jednaest i po minuta kasnije rodio se Jezuška, opasno naoružan nano tehnologijom nove generacije, odmah spreman za besomučnu borbu protiv don Satanusa. Polugole navijačice su najavile prvu rundu, a Bog je u svojstvu sudije poslao znak jednom nabildovanom kinezu, koji je opalio po kineskom gongu i označio početak meča. Iako je Jezuška bio favorit jer je imao zaleđinu Boga, u dvadesetsedmoj rundi našao se na patosu nokautiran, a Pera ložač je bacio apostolke u ring jer peškiri u to vreme još nisu bili izmišljeni. Vatreni navijači don Satanusa razapeli su Jezušku, ali je Bog odlučio da Jezuški da još jednu šansu i tresnuo mu je kantu hladne vode na glavu, tak da malo dođe sebi. Dodelio mu je nekoliko sledbenika koje je nazvao apostolima zbog obuće koju su nosili, i nekoliko kamenih ploča na kojima su bila ispisana pravila borbe i bonton. Apostoli su ga pripremali za sledeći meč, ali su izmislili i peškir da ne bi bacali apostolke u ring, u slučaju da Jezuška opet dobije po tamburi, jer bi onda morali da hodaju bosi po trnju. Iako je vremenom rastao broj Jezuškinih navijača i dostigao je impozantnu cifru, don Satanus je svojim naprednim navijačima delio besplatne sendviče i obezbeđivao im je besplatan prevoz za svaki sledeći meč. Jezuškini navijači su sebe nazvali krstašima, odevali su se u mantije i nosili zlatnu kajlu oko vrata sa krstom. Iako su se mnogi mantijaši priklonili don Satanusu, Bogu se dopala ideja beskonačne borbe, jer su navijačice bile veoma atraktivne, a prihod od prodaje suncokreta, kikirikija i piva na mečevima dostigao je vrtoglavu cifru. U svakom slučaju, meč se nastavlja i trajaće dok Bog ne odluči drugačije.

Komentari

Komentari