Kišobran

Čovek koji je u kafanu svratio s namerom da zaboravi na probleme nije uspeo u tome. Međutim, umesto problema za kafanskim stolom zaboravio je svoj kišobran. Kišobran je pokupio jedan drugi čovek koji u kafanu nije svratio s namerom da zaboravlja, već da okvasi grlo i da „ubije vreme“ do autobusa. Tog čoveka je kasnije zagušljivi vazduh u autobusu i ranije popijeno piće ošamutilo i čovek je zadremao. Probudio se neposredno pre svoje stanice. Tako sanjiv zaboravio je da ponese kišobran koji je pokupio u kafani. Kišobran se još neko vreme truckao u autobusu, a onda ga je sa sobom poneo jedini preostali putnik koji je izašao na poslednjoj stanici. Kišobranov, ispostaviće se, novi, privremeni vlasnik, svratio je do mesare gde se dvoumio između dimljenog svinjskog buta i kobasica. Kišobran koji je visio na ulazu, odnosno, izlazu mesare, spazio je novi čovek i on ga je poneo sa sobom na posao gde radi kao noćni čuvar. Kišobran je ipak ostao duplu smenu na poslu, jer ga je tek sa sobom poneo radnik koji radi kao dnevni čuvar. A i morao je. Napulju je tada baš pljuštalo.
Nakon odrađene smene, čovek se uputio do banke da uplati svoju ratu kredita. Kiša je u međuvremenu prestala, pa ne čudi što je kišobran, tamnoplave boje, ponovo ostao da visi, mada sada pored vrata banke.
Deseti je dan kako kiša ne prestaje da pada, a kišobran i dalje visi u banci. Niko ga ne uzima. Valjda se ljudi boje da, ako bi ga uzeli, morali bi kasnije da vrate dva kišobrana.