Naša dama

Prirodne nepogode, izazvane slučajno ili namerno, ne zaobilaze čak ni velelepna zdanja, pa je tako i naša dama u Parizu pazarila neku vatricu koja je malo oprljila neke njene tornjeve. Ali, ko bi imao neke koristi od podmetanja požara, tako da su prva zvanična saopštenja bila da je za nesreću kriva električna instalacija, protiv koje nije moguće podneti krivičnu prijavu. Zdanje je sagorelo, šibice ili upaljača nema, pa tako nema osnova ni za bilo kakav postupak. Sudije mogu na pecanje. Ipak, postoje špekulacije da megalomanski kolekcionari novca ne mare mnogo za istoriju, a još manje za spomenike, što dovodi do zaključka da je paljenje suknjice naše pariške dame samo prekidač koji uključuje neku novu mašnu za pranje novca. Samo nekoliko dana pre požara, sa tornjeva katedrale su uklonjene sve bronzane figure, što je sasvim sigurno izazvalo ogromnu tugu lokalnih sakupljača sekundarnih sirovina, ali i ukazuje na finansijsku kalkulaciju nove rekonstrukcije. Prst krivice je uperen i protiv islamista u Francuskoj, koji su veselo prihvatili ovu tragičnu vest, ali i protiv jevrejskih terorista koji se raduju svakoj hrišćanskoj nesreći. Ipak, ova katedrala nije bila samo religiozni hram, već i trezor mnogih dokumenata koji bi drastično promenili mapu sveta kada bi izašli na videlo, a to podiže broj onih koji bi mogli biti akteri u ovoj paljevini. Jedino sasvim izvesno je da se prava istina nikada neće saznati.

Ko bi rekao da država Srbija zauzima veoma visoko mesto na listi bogatih zemalja na planeti. Srbija i Francuska su prijateljske države, skoro pa bratske zahvaljujući aktivnom učešću Francuske u Nato savezu prilikom bombardovanja polubratske Srbije, tako da Srbija ima mogućnosti i spremna je da finansira reanimaciju čuvene pariške katedrale. Za taj novac mogao bi biti pristojno pojačan domaći životni standard, obzirom da nije zabeleženo francusko finansijsko učešće u  rekonstrukciji srpskih spaljenih hramova od njihovog nastanka. Ali, mi nismo Francuzi, a ni Srbija nije Francuska. Naravno, narod Srbije je jednoglasnim glasom velikog vođe doneo odluku da masovno učestvuje u gladovanju sledećih nekoliko stotina godina zajedno sa kratkoročnim štrajkačima glađu, kako bi se prikupilo dovoljno sredstava za notrdamski poduhvat, a napredna vlast ga je godinama pripremala po direktivi jedne vidovite proročice iz neviđenog ugla, koja je predvidela poneku sitnu paljevinu katastrofalnih razmera ovog istorijskog spomenika.

Mitinzi i protesti su postali deo naše svakodnevice, pa se organizuju kako bi lokalna štampa verna državnom vrhu imala o čemu da preklapa. Jedni protestvuju protiv vlasti, drugi protestvuju protiv onih što protestvuju protiv vlasti, organizuje se poneka gej parada ponosa koja na ulice izvlači protestante protiv ponosnih, pojave se neki novi protestnati koji ni ne znaju zašto protestvuju ali bitno je učestvovati, pa se nekako nameće mišljenje da narod Srbije neprimetno prelazi u protestante. Ministar unutrašnjih poslova Srbije, tehnološki apgrejdovan na viši level sa ugrađenim senzorom za prebrojavanje prisutnih na mitingu podrške velikom vođi i očitavanjem njihovih jedinstvenih žigova, nepogrešivo je registrovao sto dvadeset hiljada zvanica, dok se po rečima proročice iz Nju Delhija očekuje još nekoliko stada ovaca. Ekonomski aspekt alarmantno ukazuje da se tridesetogodišnje meso iz argentinske hibernacije mora hitno utrošiti na dodelu priznanja prisutnim fanovima na najnovijoj sendvičijadi, jer dodeljenim sendvič priznanjima ni jedna inspekcija neće proveravati poreklo.