Nauka na četiri točka

Tokom evolucije, čovek je, zahvaljujući radoznalosti, sticao nova saznanja i prilagođavao ih svojim potrebama. Tako je i tehnološki razvoj pratio čovekova znanja i čovekove potrebe. Vremenom, čovek je shvatio da bolje jede ako sedi nego ako stoji, pa je uzeo alat i napravio sto i stolice. Shvatio je da ne mora da spava na zemlji, kada već može da spava u krevetu. Shvatio je čovek mnogo toga, ali nije shvatio da će jednom biti zamenjen tehnologijom.

Nekoliko hiljada godina unazad, osnovni ljudski prevoz su bili konji, sa kočijama ili bez. Međutim, otkriće nafte i dobijanje naftinih derivata dalo je, za kratko vreme, nove perspektive u prevozu ljudi i robe. Napravljeni su prvi automobili, kamioni, pa i autobusi za grupni prevoz ljudi. Taj izazov je doprineo da konji odu u penziju a ljudi u nebo i da najavi početak masovnog trovanja rodne planete.

Razvojem auto-industrije, mnogo ljudi je dobilo zaposlenje i primalo plate. Proizvodnja automobila zahtevala je i proizvodnju delova, mehaničarske servise, benzinske pumpe, pa su tako i druge industrije bile neposredno uključene u auto-industriju. U početku je automobil bio luksuz dostupan samo finansijski jakoj eliti društva, što učesnicima u auto-industriji nije davalo zadovoljavajuće poslovne rezultate. Napravili su zato ekstremno skupa vozila sa ful opremom za bogate, kao i vozila dostupna radničkoj klasi. I odjednom, svi zadovoljni.

Uskoro je postao modni hit i takmičenje među proizvođačima automobila u kvalitetu i brzini. Napravljena su vozila za trke, veoma brza, sa mnogo konja i jednim magarcem. Svake godine se takmiče za veliku nagradu i, pre svega, renome, pri čemu troše velike količine novca za unapređivanje svojih bolida. Taj novac bi mogao napuniti mnogo gladnih usta, ali bolid je prestiž, a gladna usta su nebitna.

A videli ljudi ptice da lete i poželeli da se vinu u nebo, jer ptičja perspektiva dopušta sasvim različite poglede na svet. I tu se ponekad događali događaji na teme „Кo visoko leti, može da se spiči“, „Ne seri ljudima po glavi, nisi golub”, „Кad završiš izlaganje, povuci vodu“. Naravno, nekome je palo na pamet da ugradi u avione sistem za ispuštanje čarobnog gasa, čiji će se maksimalni očekivani učinak pojaviti tek za nekoliko generacija.

A onda su nastupili Japanci, sa potpuno novim tehnologijama robotike, i zaposlili su hiljade robota da rade u industriji, a hiljade dotle zaposlenih ljudi je sasvim opušteno dobilo nogu u dupe. Čoveku je industrijalac morao da plati mesečnu platu i obezbedi pristojne uslove rada, a robot mu je šljakao za džabe. Programirani robot nije pravio greške u proizvodnji i montaži, nije štrajkovao, nije koristio pauzu za doručak, nije se umarao. Alavi industrijalci širom sveta su preuzeli japanski sistem, ne samo u auto-industriji, već i u skoro svim drugim priozvodnim sistemima. A mnogo ljudi je ostalo bez posla i bez prihoda. Veoma demokratski, moglo bi se reći.

Skupa robotika navela je proizvođače da otvore filijale svojih firmi u razvijenim zemljama sa jevtinom radnom snagom. Tako je ponovo povećan broj zaposlenih u zemljama istočne Evrope, dalekog istoka i Afrike. Što i nije tako loše, jer je sirotinja u tim zemljama prestala da umire od gladi, a počela da umire ubijajući se od posla za nepristojnu naknadu.

Nastupili su i Kinezi, kopirajući sve što se može kopirati, i počeli proizvodnju auto delova svih vrsta komercijalnih vozila. Auto delovi lošeg kvaliteta negativno su uticali na renome poznatih proizvođača, pa su mnoge zapadne firme uložile žalbu, zahtevajući da Kina prestane sa proizvodnjom škartova. Ali Kinezi nisu razumeli proteste na stranom jeziku i nastavili su sa štancovanjem škartova. To rade još uvek i nema izgleda da će stati.

Procvat auto-industrije pozitivno je uticao i na procvat industrije pogrebne opreme. Svake godine se poseče mnogo drveća za sanduke, iskopa se mnogo kubika zemlje, podeli se mnogo peškira, ispriča se mnogo viceva na daćama na kojima se jede i pije za džabe. Ali to je samo kolateralna šteta. Bitno je da se svet okreće na četiri točka.