Navikavanje na nenadanje

Sobu je osvetljavao jedino ekran od televizora, što je bilo sasvim dovoljno. Sedeo je na kauču držeći na krilu plavu vanglu koja je bila ispunjena kiselkastim višnjama. Koštice je pljuckao u poveću kristalnu pikslu, drugom rukom je  daljinskim upravljačem šaltao programe, mršteći se zbog kiseline u višnjama i zbog programa na ekranu. Tmina u sobi mu nije smetala. Vremenom je naučio da se najbolje snalazi u njoj, što nije ništa neobično budući da je u pitanju jedan rudar. Šaltajući tako programe, uhvatio je špicu jednog popularnog kviza tako da je rešio da se zabavi i da proveri svoje znanje. Na samom početku, simpatični voditelj mu je poželeo dobrodošlicu, pritom ga obaveštavajući da je u pitanju jedan porodični kviz sa dugom tradicijom.
Ponovo se namrštio. Voditeljeve reči uticale su na rudarevu sentimentalnost. Porodicu nije imao. Onu koju je stekao rođenjem je izgubio, onu koju je trebao da stekne zalaganjem, nikada nije stekao. Ostale su samo uramljeni pogledi njegovih roditelja koji su čkiljili na okolnim zidovima pritisnuti tminom. Možda je zato i voleo mrak. Samoća mu ponekad nije padala teško, ponekad jeste, ponekad je bila nepodnošljiva. Često je osećao da je izneverio svoje roditelje. Noću su osećanja mnogo razdražljivija, a kritički uramljeni pogledi njegovih roditelja nisu bili nešto čemu je želeo da bude izložen.
Okupiran obaveštenjem voditelja da je u pitanju porodični kviz, nije ni primetio smenjivanje takmičara na ekranu. Kada je ponovo postao svesan da je „učesnik ispred malog ekrana“  osetio se kao ilegalac. Kao da čini nešto nedozvoljeno, zakonom zabranjeno. Rukom, crvenom zbog soka od višanja, pljesnuo se po obrazu uzviknuvši: “ KOOOONCEEEENTRAAAACIIIIIJAAAA!“
Otrgavši se od svojih misli koje su ga gutale poput živog blata, poput zlokobnog košmara, vratio se ekranu. Jedan nekontrolisani rudarski šamar i prolamanje zaglušujućeg urlika, bilo je dovoljno da se oslobodi. Makar na neko vreme. A po oslobođenju, reklamni blok.
„Opasan ovaj perut. Srećom pa mi je šlem pojeo kosu, inače sam mogao da budem u gadnom problemu......ček, ček.....ne bih. Evo ga spasonosno rešenje u vidu šampona! Blagosloveni bili.“
Po završetku reklamnog bloka, kviz je nastavljen.

-Kom filozofu se prepisuje izreka Panta Rei, odnosno da sve teče?
-Moj konačan odgovor je Heraklit.
-Jeste li sigurni?
-Jesam.
-Koliko?
-80%.
-Ponekad  80% nisu dovoljni ali ne i u ovom slučaju zato što je Vaš konačan odgovor ujedno i tačan odgovor! Čestitam Vam! Heraklit je rekao da sve teče i da se sve stalno menja i da se čovek ne može dva puta okupati u jednoj reci. Čestitam još jednom! Idemo na sledeću rundu pitanja!
„Čovek se dvaput ne može okupati u istoj reci?“, reče rudar naglas. Zanimljivo.
Ali ga isti rudnik može dva puta zatrpati.“,  reče rudar ponovo naglas.
Zaista, on je dva puta ostao zarobljen u istom rudniku i dva puta su uspevali da ga izbave. Posle prvog puta bio je rešen da više nikada ne uđe u rudnik. Tražio je svuda posao, nije imao potrebne kvalifikacije, niti nekog ko bi mogao da mu sredi neki manje opasan posao. Iznuren od traženja i lažnih obećanja vratio se šlemu koji mu je strugao kosu, baterijskoj lampi i rudama. Kada je prevazišao strah od prvog zatrpavanja, drugi je već dočekao sa mnogo manjim strahom i bez iznenađenja. Izvukli su ga, a on je nastavio da ide na posao već posle par dana. Vreme je teklo.
Vremenom se navikao na mrak u rudniku, na mrak u svojoj sobi koju bi samo svetlost ekrana osvetljavao, navikao se i na negodujuće, razočarane, čkiljave poglede svojih roditelja sa zida. Navikao se i na kiselost višanja dok je praznio vanglu.
Po završetku kviza, rudar je odložio vanglu na pod, legao je, pokrio se , smanjio je ton na televizoru i zaspao. Kroz par minuta je zahrkao. Na utišanom televizoru prikazivala se reportaža o radnicima jedne lokalne fabrike koji nisu primili platu već dve godine. Činjenica da je televizor bio utišan ništa nije menjala. Od radnika niko ionako nije imao šta da kaže. Navikli su da nemaju. Navikli su se na tu stvarnost, na nenadanje. Njima su dani tekli nekom svojom brzinom ali se nisu menjali. Svaki je bio identičan onom prethodnom. Ispunjen pukim preživljavanjem.
A u stolu, svoj noćni obrok otpočeo je žižak. Iritatno struganje mešalo se sa rudarevim hrkanjem. Jedan drugom nisu smetali. Navikli su se vremenom.