Neozbiljan politički govor

-Pa ja stvarno više ne znam šta da radim?! Moje političke govore više niko ne uzima za ozbiljno! –jadao se političar svojoj majci.
-U čemu je problem sine? Vidim, vežbaš čitavo jutro ispred ogledala te tvoje govorancije, ali primećujem da si nervozan. –brižno će majka.
-Svaki moj govor je u poslednje vreme naišao na ismejavanje javnosti! Bojim se da bilo šta kažem na javnom nastupu.
-Ajde' da čujem govor koji si pripremio za danas. –reče majka i smesti se u fotelju ispred sina.
-U redu. Evo ovako: “Poštovane dame i gospodo, ne bih da grešim dušu...“
-Ahahahaha... - oteo se smeh majci,- Oprosti sine, ali taj deo sa grešnom dušom...Urnebesan je. Mislim da je bolje bez toga. – reče majka, brišući suze iz  očiju.
-U redu. Evo ovako:“Poštovane dame i gospodo, da se ne lažemo...“
-Ahahahaha...“Da se ne lažemo“ – ponovi majka sinovljeve reči grohotom se smejajući.
S obzirom da je majka bila žena u poznim godinama ovoliko smejanje je naškodilo njenom osetljivom srcu. Dok je ekipa hitne pomoći odnosila u bolnicu jedva čujnim glasom poručila je svom sinu:“U ćutanju je sigurnost.“