Nogomet ili fudbal

Kada vidiš neko dete koje ti se dopadne na prvi pogled, obično se prva reakcija definiše izrazom, kako je slatko dete. Pa, kako znaš da je slatko? Ližeš li ga, ili mu odgrizaš parče noge ili ruke da bi došao do zaključka da je slatko? Možda je slano, gorko ili kiselo. Ipak, gorka su ili kisela lica mnogih navijača tekućeg svetskog prvenstva u nogometu. Nogomet, zar to nije hrvatska reč koja se u Srbiji ne upotrebljava, jer isti sport se u Srbiji naziva fudbal. Naravno, fudbal je izvorna srpska reč za igru gde se nogama šutira lopta sa ciljem da se ista nabode u protivnički gol. Dakle, ova izrazito srpska reč je nastala još pre faraona, ali je morala da pričeka par hiljada godina da bi ušla u svet mode. Ipak, alavi Englezi su prisvojili ovu reč i plasirali je na svetsko tržište kao svoju, gde je momentalno prihvaćena čak i na drugim planetama. Naša krvna braća i komšije nisu stigli na svetsko tržište upotrebljivih reči jer su bili žestoko zauzeti planiranjem veličine polja na šahovnici, pa nisu uvrstili reč fudbal u svoj jezik, već su ovu igru nazvali nogomet. Iz toga proizilazi da je igrač koji igra nogom nogometaš, ali obzirom da je u ovom sportu dozvoljeno igranje glavom, igrač koji igra glavom može se deklarisati kao glavometaš. Prosto je neverovatno da se i u Srbiji meću neke glavice, pri čemu svaki pogodak donosi novog rezervnog igrača, a od glavometaša ni traga.

Kako god, hrvatski nogometaši su se plasirali veoma visoko na tekućem mundijalu, a naše primadone mogu i kod kuće da treniraju balet. Srbija nema labudovo jezero, ali zato ima labuđavu fontanu. Navijaštvo Srbije je podeljeno između navijača za hrvatsku nogometnu momčad i navijača za rusku futbolnaju komandu, što dokazuje da su Sovjeti prihvatili izvornu srpsku reč na svetskom tržištu reči. Ali, zašto bi Srbi navijali za Hrvate? Pa, zato što ih smatraju braćom, a pogotovu sestrama. Ali, zašto su Hrvati slavili pobedu uz užičko kolo? Ili žele da okupiraju Užice i pobedu koriste kao vežbanje lokalnog folklora, ili žele da se posrbe pa unapred vežbaju užičku koreografiju, ili samo imaju teranje inata nekome, ili ih stravično zabole milokliz za sve nacionalističke majmunarije pokrenute od tamo nekog tamo negde. Većina muške populacije Srba nije baš ljubitelj Hrvata, ali su zato Hrvatice neprikosnovene za primanje golova, i nemaju ništa protiv da ga prime, jer brat sestri najbolje smesti.

Za razliku od nogometa, rukomet je u Srbiji prihvatljiva reč, jer se u Srbiji nikome ne meće nogom nego rukom, uglavnom zbog primetne razlike u gabaritima noge i ruke. Kao i u svim zemljama, i u ovoj čarobnoj zemlji Srbiji meće se i glavom, uglavnom manjom koja se u narodu naziva glavica ili glavić, ali se aktivni učesnik ipak ne naziva glavometaš, već nešto drugačije, a ono što se meće naziva se mećava. Prema tome, nogomet ili fudbal, odlučite sami.