Pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze, ovo je drugo pismo koje ti pišem. Prvo sam ti napisao pre dve decenije u okviru domaćeg zadatka iz srpskog jezika na temu „Moje pismo Deda Mrazu“. Danas mi je dvadeset i osam godina.
Verovatno se čudiš što jedan tako „mator konj“, kako to moja majka voli da kaže, piše pismo bradatom dedi u crvenom odelu. Nikada ja nisam verovao u tebe, moram ti priznati. I dok sam u tom drugom razredu pisao taj domaći zadatak ja nisam verovao u tebe. Tom prilikom sam pokušao da se dodvorim učiteljici, tražeći šatro od tebe da na svetu zavlada večni mir, da nigde rata ne bude. Na kraju nisam ni pročitao svoj zadatak s obzirom da je mala Jovana tražila od tebe da joj pomiriš razvedene roditelje i onda je ridala do kraja časa, a svi smo je zajedno sa učiteljicom tešili. Koliko znam, roditelje joj nisi pomirio a mala Jovana, danas majke trogodišnje devojčice se nalazi pred razvodom.
Tebi koji si oduvek deda, a samim tim si oduvek i zreo čovek, mora da ti je bilo jasno da je moja želja u tom zadatku bila da dobijem povoljnu ocenu. Ukoliko je nisi shvatio mogao si bar da doneseš mir u svetu. Ne znam koliko se sećaš, s obzirom da si mator a verovatno i senilan ali nas su već sledeće godine bombardovali. Dakle, nisi ispunio ni želju koju sam napisao ni želju koju sam imao.
Sretali smo se nas dvojica na raznoraznim priredbama, u tržnim centrima, u centru mog rodnog grada gde si se fotografisao sa decom i nikada nisi obratio pažnju na mene. To zna da zaboli kada si dete. Istina, jednom si mi dao paketić ali kasnije sam saznao da se taj isti paketić odbija mom ocu od plate.
Razlog zbog kojeg ti se obraćam ovim pismom je taj što mislim da sam konačno počeo da verujem u tebe. Zbilja. Neki zli jezici bi rekli da si ti samo plod mašte  ljudi koji su zaduženi za marketing Koka-Kole, moj komšija koji je opterećen teorijama zavere bi verovatno rekao da si ti strani plaćenik i špijun koji se uvlači ljudima u kuću i onda ostavlja ozvučenja ali ja ne verujem da je to tako. Ti si jedna žrtva nakaredog penzinog sistema koja u tim godinama mora da se vere po krovovima. Normalno je što odbijaš to da radiš. Previše si star za to. Podržavam u potpunosti tvoj bojkot. Pretpostavljam da zbog toga imaš sankcije i da ti skidaju od plate budući da sam te sreo onomad na ulici i bio si najmršaviji Deda Mraz kojeg sam u životu video. Loša stvar je što su ova današnja deca žrtve svojih roditelja koji uglavnom vode brz život a gde je brz život tu je i kiosk sa brzom hranom a gde je brza hrana tu su i debeli guzovi. Ne znam kako ćeš izdržati svo to slikanje sa tim bucmastim mališanima. Možda da promeniš sistem pa da deca tebe drže u krilo? Razmisli o tome.
Razlog zbog kojeg sam počeo da verujem u tebe je krajnje jednostavan. Primetio sam da ljudi koji veruju televiziji, novinama, ljudima na vlasti...da su ti ljudi mnogo spokojniji i srećniji od nas koji ne verujemo. A ako mene pitaš, ti si najmanja i najbezazlenija moguća laž koja postoji. Moram početi da se privikavam na laži pa sam počeo sa tobom. Teško je svariti ove druge koje postoje i koje dolaze. Ukoliko počnem sa malim otrovima moguće da ću kasnije biti imun na mnogo jače.
Što se želje tiče, mir u svetu ovog puta neću tražiti. Ne zbog toga što ga ne želim već zato što znam da si ti tu ipak nemoćan. Možda možeš da se provučeš kroz dimnjak pa da se kroz sulundar od smederevca uvučeš u kuću ali zaustaviti ratove, to je ipak nerealno očekivati. Možda neki beskamatni kredit ako budeš bio u prilici mada znam da je i to teško ostvarivo.
Toliko od mene, dragi Deda Mraze. Pozdravi Baku Mraz, patuljke i irvase pa se čujemo sledeće godine ako nas zdravlje i sreća obojicu posluži. Svako dobro!