Stidnice moja, srami se zigovanja

- Pričaću ti ko je Ona? Ta je neka Luda glava!

- Što do podne uvek spava?

- Dobrojutarnja erekcija, čika Frojd, Frojd, Frojd!

- Nije jutro! Još spavaš.

- Zajeban san kao Atila Han!

- Sanjaš Boga kako te bičuje?!

- Samo me jednom opalio, ali tri puta!

- Interesantno! TRI puta! Taj broj u snu ima simbolično značenje.

- Pazi, Zigi, bez dva ne počinjem, a sa četiri ne završavam.

- A gde te opalio?

- U svojoj crkvi.

- Crkveno mrtveno! Mislio sam po kome delu tela? Da li po leđima kao Isusa?

- Ne! Niže! Kao Isus Mariju Magdalenu! A I isto tako se posle pravio mrtav!

- Kakav je to Bog koji se ponaša kao čovek?! Nema stida!

- Ma, ima, ali mu je trenutno bio odsutan na srpskom zbog šljivovice.

- Sipaj mi šljivovicu! Prisustvo alkohola je pametno, ali je odsustvo stida znak ljudske gluposti!

- Ljudi se stide sirotinje, da javno izražavaju emocije, da kažu “pička” i “kurac”, da priznaju da se jebu, piju, prde, psuju i seru.

- Zato što su seronje!

- Ali im je stid odsutan kad se kupuju nagrade, diplome, fotelje, radna mesta, dok ljube tuđa dupeta zbog svog dupeta . E, moj Zigi, nisu oni razumeli reč “STID”. Sram da ih bude!

- A tebe?!

- Ja sam Stidnica i toga se ne stidim! Sebi se na tome divim. A mrtve u životu, u snu ja oživim, da ih u pRičku metnem.

- Našla si gde da ih mećeš!

- Ja ih tako dižem!

- A kako drugačije da ih metneš?!

- Kad se s uma smetnem, Zigi, i to umem!

- Jebeš um i ostavi se dizanja mrtvih. To nikom dobra nije donelo. Ima živih kojima se ne diže! Digni noge!

- Gde, bre?!

- Pa na kauč! Digni noge i lepo lezi. Učini mi! Hajde, Psiho, hoću da te analiziram!

- Kako kad sam ti se učinila!?

- Nisu to čini, Stidnice. Hoćeš da se opkladimo?!

- Nisu, nego ti se činim.

- Zašto si me onda u snu digla? Zašto si me pozvala u san?!

- Nije ovo moj san, čika Frojde! Ovo je tvoj san. Ti si pozvao mene!

- Jebem ti pleme i srspko i vlaško!

- Ziz,Zigi, zašto mi je u gaćama seme?!

- Tebi ili meni!?

- Nisam to ja pitala nego je Bane.

- Jebane, jebane, ali loše jebane. To je problem! NEDOJEBANOST  naroda i narodnosti! Čekaj, zar nisi rekla da je ovaj san moj?!

- Jeste!

- I nećeš da  mi legneš na kauč i digneš na njega noge? Izgubila si opkladu.

- Ne! Neću da se predam!

- Znaš li zašto volim snove? Jer u njima besvesno dolazi svesno, a ti ostaješ nesvestan, ako ne znaš da pročitaš sebe. Ušla si mi u san da bih ja u tebe ušao. I pošto nećeš da digneš noge na kauč, sad ćeš da mi ih digneš na ramena.

- Same mi se noge dižu!!! Ne mogu da ih kontrolišem!!!!!

- U snu nema kontrole! I neću da te analiziram no analižem. Sad ćeš da osetiš šta znači “ZIGOVANJE” dok si tako omamljena!!!

- Jebo te Bog, nije ovo tvoj san nEgo moj! Hoću da se predam! Hajde!

- Je li, Stidnice, a gde ti je stid?!

- Odsutan! Od sramote mi je stid pobegao!

- Tako je to kod nedozigovanih ljudi! Ali ti takva više nećeš biti!

- Udoban ti je ovaj kauč.Ahhhh! Ohhhh, Zig,Zigi!

U pRičku uMetnuti stihovi pesama benda Sunshine.