Svašta nešto (sedamnaesti deo)

Nije lako živeti sam, ali često nije lako ni živeti u nekoj zajednici, posebno ako postoje značajne razlike u mišljenjima i stavovima. Zato čovek ima priliku da se osamostali, postavi ogradu oko svog životnog prostora i proglasi svoju nezavisnost. Pa, ako može pojedinac da se separatiše, može i grupa ljudi, koja oko svojih ograda postavi još jednu zajedničku ogradu, zabode osmišljenu zastavu i proglasi nezavisnost. Međutim, često se do takve nezavisnosti dolazi težim putem, pa neki članovi novonastale zajednice ne dočekaju međunarodno priznanje, a zbog njih su mnogi ožalošćeni. Ali, dok nekome ne smrkne, drugome ne svane, pa je nekako  prirodno da su trgovci oružjem u takvim situacijama veoma zadovoljni.

Objave kao objave, pa i na društvneim mrežama, koriste se za objavljivanje nekome bitnih, a nekome nebitnih dešavanja. Većina objava je prisutna tek da bi objavljivač dao svetu do znanja da je živ, da je trenutno prisutan i da je spreman za ćaskanje i da se dosađuje jer nema ideju šta korisno da uradi. Često se nailazi na objave tipa: jao, bolje da me crna zemlja proguta, bez konkretnih objašnjenja o tematici objave, da bi objavljivač održao neizvesnost, a time povećao bitnost svoje objave. A onda sledi gomila prijateljskih komentara modela radoznalosti, ili mudrih saveta, iako komentatori još uvek ne znaju o čemu je reč. Verovatno je ta komentatorska praksa pokupljena iz domaćeg zdravstva, gde lekari leče pacijenta, iako još nisu utvrdili dijagnozu bolesti. A, farmaceutska industrija cveta.

Prve pisane reči nastale su iz razloga da čoveku ne bi eksplodirala glava od prevelikog naboja informacija, jer je kod mnogih siva masa lobanje veoma ograničenog kapaciteta. Kod nekih je toliko ograničena, da nisu ni svesni svog postojanja, pa takvima ni pisana reč nema veliki značaj, a pravopis i saobraćajni znaci interpunkcije spadaju u daleki svemir. Još pre velikog praska dat je predlog pametnim programerima, da za potrebe društvenih mreža naprave savršenog automatskog prevodioca na svih sedam miliona jezika Srbije. Naravno, sa automatskim korektorom, koji bi za pravopisnu grešku poslao šaku iz nekog ugla monitora, a koja bi ušla u direktnu koaliciju sa obrazom korisnika. Pametni programeri su bili uspešni u tom projektu, ali su i sami bili žestoko išamarani, pa su odustali od daljeg razvoja, i nisu se više razvijali.

Jedna izreka kaže: Ko se sunca krije, bolje da ga nije. Dakle, sunčeva svetlost je za mnoge vrste izvor života, pa je i čovek nekako zavoleo sunce, jer mu prija sunčeva svetlost, ali i toplota koju sunce emituje. Ljudske oči veoma dobro funkcionišu po danu, ali su neprilagođene noćnim uslovima. Zato je čovek napravio rasvetu u urbanoj sredini da bi video u prirodnom mraku. Naravno, neki praznici zahtevaju posebnu rasvetu, a posebno novogodišnja predpraznična atmosfera, zbog koje se u zadnje vreme ta posebna rasveta uključuje skoro dva meseca ranije. U ekstremno bogatoj zemlji kao što je Srbija, utrošena električna energija za ovu priliku nije veliki izdatak, koji narod rado plaća. Čak se razmatra mogućnost da novogodišnja rasveta traje punih dvanaest meseci, pa ako baš zatreba i koji mesec više. Istraživanja su potvrdila da ovaj efekat ne bi pokvario novogodišnje praznike, iako postoji verovatnoća da bi se za par godina novogodišnja rasveta višestruko povećala, čemu bi se posebno obradovala elektroprivreda Zimbabvea, dok se crnci u Srbiji ne bi ništa ni pitali.