Svaštara - drugi deo

Urbana sredina je po nekoj logici civilizovano naseljeno mesto u kome živi, životari i preživljava civilizovani čovek. Ipak, u urbanoj sredini nivo civilizovanosti pojedinca poprilično varira, od sjajne zvezde do crne rupe najgore vrste, što se sve češće može videti i čuti na javnom mestu.

Dijalog zagrljenog para u pauzi cmakanja, gde sa osmehom On: ’’Toliko te volim da ću te pojesti’’. Završavanjem obostranog kikotanja upita Ona: ’’Sa sve govnima?’’. (Smeh sa svih strana...)

Dijalog u autobusu (u crvenom uglu ona, u plavom uglu on, laka kategorija) u kome u jednom dahu Ona: "Možeš ti i sam da spremiš sebi večeru. Ne misliš valjda da ću svako veče ja da ti spremam sto. Šta sam ti ja? Sluškinja? Treba li i da sažvaćem da tebi bude lakše?"

Sasvim opušteno On: "Onda ti jedino preostaje da gutaš. (Usledio je kraj dijaloga, propraćen urnebesnim prevrtanjem njenih pohotnih očiju).

Monolog banatske Brazilke na ulazu u prepun dečiji dispanzer, pri kojem on nosi bolesno dete, a ona recituje Šekspira u stilu dobitnika pehara za fer plej na olimpijskim igrama. Dakle, Ona: "…krv ti jebem poganu, pa šta smo došli tako rano? Mogla sam da gledam Sulejmana, zadnja apizoda. A vidi…vidi kak’a gužva…nećemo danas ni da prođemo." (Dve sekunde pauze, tek da se uzme vazduh, a onda nastavak). "Seme ti jebem prokleto šta ga imaš, kako sad’ da vidim Sulejmana, a zadnje, nema više…"

Znatno depresivno, bez prevrtanja očiju On: "… (no coment)."

Da li su bajke samo bajke? Neverovatno je da su neke bajke toliko upečatljive da migrantski prelaze granicu na graničnom prelazu sna i jave. Tako je popularna bajka Alibaba i četrdeset razbojnika postala javno vlasništvo koje može da troši ko god poželi, ali samo onoliko koliko može da prati situaciju. Na brdovitom Balkanu u javi pojavila se verzija pod nazivom Alibaba i dvesto pedeset razbojnika u sendvič republici i tu bajka prestaje da bude bajka. Na žalost, ni interventna ekipa jordanske akademije znanosti umijeća na čelu sa doktorom Zvonimirom Prdkom u zapadnoj biblioteci istočnog Vatikana, nije našla adekvatnu latinsku reč za ovu vrstu alibabiranja. Stručni štab jednog rodezijskog plemena u Džakarti je zaključio da alibabiranje potiče iz Izraela, jer je jedan izalibabirani trgovac iz Iraka našao način da sviranjem frule austrijskom gospodinu Kurcu zarađuje za život. Ipak, u Srbiji će se jednog dana pojaviti izraz vučićarenje, koji će biti adekvatan pandan alibabiranju sa trampovanim merkelisanjem.

Kao i bajke, i video igre modernog doba pretvaraju se iz virtuelnog moda u realni mod. Oni koji mogu da se igraju, poigravaju se sa onima koji nisu u prilici ni da shvate da su na poligonu, jer oni koji igraju u mogućnosti su da podešavaju pravila igre, tako da odlučuju ko ostaje u igri, a ko ne. Kodovi varanja kod igrača su postali svakodnevna seansa u više navrata, tako da su počeli da varaju i sebe. Najpopularnija igrica uživo, kod najmoćnijih igrača sveta je definitivno Riziko, gde je cilj osvojiti svet. Tako se prvo male osvojene zemlje pripajaju osvajaču i nestaju sa mape sveta gubeći svoj suverenitet, dok igrač zadovoljno uživa u svom dvorcu smišljajući sledeći potez.