Težak dan jednog nožnog palca, desne noge

Jutarnje Sunce kao da je probudilo nožni palac desne noge koji je sanjivo provirio iz čarape. Palac na taj način nije nahranio svoju radoznalost već je pokušao da proviri i iz cipele ali je u toj nameri sprečen tako što je savijen u unutrašnjost.  Dođavola! Sloboda je bila tako blizu a opet mu nije dozvoljeno u njoj da uživa.
Tako poguren, palac se nije osećao nimalo prijatno ali tu nije bio kraj njegovim mukama.
Njegov vlasnik je pozvonio na nekim vratima. Dobro je, pomislio je palac. Uskoro će moći da se protegne i da posmatra unutrašnjost ovog doma. Sreća je da se kod nas neguje taj divni običaj izuvanja u predsoblju.
Međutim, njegov vlasnik je odbio da uđe, pravdavajući se žurbom. Palac je znao da je to bila laž i da je on razlog što se odbija gostoprimstvo. Njegov vlasnik se njega stidi.
Da stvar bude još gora, napolju je počelo nevreme pa je voda prodirala kroz bušnu cipelu.
Nakon dvadesetominutne agonije, palac se našao na mestu gde kiša nije padala.
Bila je to banka. Njegov vlasnik ga je doveo da refinansiraju kredit. Možda ovo i nije tako loš dan, pomisli palac. Verovatno ću da se ponovim nekom pamučnom čarapom.
Međutim, njegov vlasnik je imao nešto sasvim drugo na pameti.