Večno prokletstvo

-Vaše trenutno prebivalište?
-Bulevar grešnika, 666 A – gospodin sa purpurnim licem odgovorio je ljupkoj službenici.
-U reeedu. A recite mi, gde se to tačno nalazi? – nastavila je da uzima podatke službenica.
-Ah…znate kako. Nekada je to bio Had, neko ga naziva i “Podzemnim carstvom”,  ali možete upisati “pakao”.
-Da, “pakao” je ipak najprecizinije i najpoznatije ime. Zar nemamo mi tamo našu filijalu? – gotovo iznenađeno upita devojka?
-Nemate. Bilo je priče da će se otvoriti, ali eto, to se još uvek nije dogodilo. Postoje druge banke koje tamo uspešno posluju, ali ja sam se ipak odlučio za vas.
-Hvala Vam na ukazanom poverenju, gospodine Lucifer. Dakle, Vi želite gotovinski kredit.
-Jeste. Već duže vreme planiram da uredim svoj životni proctor, a eto, nikako da se uštedi neki dinar.
-Na pravom ste mestu. Šta posedujete od lične imovine? – upita službenica, pa prinese ruke nad tastaturom računara.
-Imam dosta kazana…zatim, imam na hiljade potpisanih ugovora koji potvrđuju moje vlasništvo nad dušama, znate na šta mislim? – upita đavo koji se konstantno vrpoljio na stolici.
-Naravno, naravno…nešto slično svakodnevno dajem klijentima na potpis. –iskrena je bankarka.  
-Dakle ovako, na dvadeset godina, cifru koju želite…mesečna rata bi vam bila…samo trenutak…evo, pogledajte…
-Molim?! Pa da to nije malo mnogo, gospođice?! – pocrveneo je đavo, dodatno.
-Takva je kamatna stopa, a kao što ste se verovatno raspitali, naša banka svojim klijentima nudi najpovoljnije kredite. – smireno će službenica.
-Najpovoljnije?! Pa vi dušu nemate?! Znate li koliko večno proklestvo u paklu deluje bezazleno u odnosu na ovaj kredit?!
-Gospodine, molim vas da se smirite. Uostalom, niko Vas nije bio po rogovima da podnosite zahtev za kredit. –bankarka je i dalje na visini zadatka.
-Dobro, dobro…gde treba da potpišem?! – reče đavo uzimajući olovku sa stola,  iako mu se činilo da bi bilo logičnije da ugovor potpiše krvlju.