Vremeplov

Navršilo se pet godina od kada sam počeo da radim na vremeplovu. Ovaj poduhvat iziskivao je mnogo truda, rada i odricanja, ali upornost mi nije manjkala. Bio sam rešen da svetu podarim spravu za koju toliko vapi, a da sebi obezbedim slavu i svetlu budućnost.
Međutim, nešto je pošlo po zlu. Na dan kada sam trebao da je pustim u pogon dogodilo se to da se ništa nije dogodilo. Ukucao sam željenu godinu, ušao sam u kapsulu iz koje sam trebao da se transportujem u budućnost ali - ništa. Pokušao sam sa prošlošću, ali ponovo ništa. Ostao sam zarobljen u sadašnost.
Odlučio sam da proverim svoju mašinu. Proverio sam električni kondenzator koji sam skinuo sa televizora lampaša, optokapler sa bipolarnog tranzistora, termostat sa veš mašine ali nisam uspeo da otkrijem kvar. Ponovo sam ušao u svoju kapsulu koju sam napravio od dva stara protočna bojlera ali tu sam i ostao.
Bio sam očajan. Odlučio sam da odem do bifea i ugasim svoju tugu u alkoholu. Posle par sati i dosta čašica odlučio sam da se poverim lokalnom pijancu za susednim stolom. Ispričao sam mu sve o svom vremeplovu. On me je strpljivo saslušao a onda se nasmejao i otkrio mi u čemu je moja greška:“Verujem da je tvoja mašina ispravna, ali ne možeš je ovde koristiti. Kako ćeš da ploviš vremenom kada je ovde vreme stalo? Mi živimo u prošlosti, preživljavamo sadašnjost, a bojim se da budućnost ni nemamo. Probaj na nakom drugom mestu i videćeš da će sve biti u redu.“