Humor

-Istina je doktore, taj nevidljivi čovek živi kod mene već puna tri meseca. Znam da vam je teško da mi poverujete, gotovo da mi niko ni ne veruje, ali to je na žalost istina. Za ova tri meseca ja sam izgubio sve prijatelje, napustila me je supruga, odvela je i decu i sve to zbog tog nevidljivog čoveka. Ja ga nazivam nevidljivim zato što ga svi smatraju nevidljivim, ali ja ga vidim. U početku me je jako nervirao, izluđivao me je, pokušao sam da ga oteram od sebe, ali sve je bilo uzaludno.

1. Otimanje je na svim nivoima – jedino narod nikako da se otme od bede.

2. Intelektualac ode u politiku i zapusti struku a političar ostaje u politici jer nema struku.

3. Nestručna javnost deli lekcije stručnoj javnosti šta je nestručno.

4. Taj političar je pun sebe, ali – prazan.

5. Ne slažem se s vođom, ali imam zadatak da objasnim da se slažem.

-Dobar dan, mlada gospo, imate li štogod da udelite ubogom sirotanu? –učtivo reče prosjak, pružajući svoju zamazanu ruku.
-Nemam! –reče užurbana gospođa, ne pogledavši u prosjaka.
Isprativši pogledom gospođu, prosjak je seo na jučerašnji broj novina, bacio je pogled ka pohabanom šeširu sa par novčića unutar njega, pomazio je svog olinjalog, žutodlakog mešanca i uz uzdah sebi u bradu rekao:“Ubiće me jednog dana rutina ovog posla.“

Prirodne nepogode, izazvane slučajno ili namerno, ne zaobilaze čak ni velelepna zdanja, pa je tako i naša dama u Parizu pazarila neku vatricu koja je malo oprljila neke njene tornjeve. Ali, ko bi imao neke koristi od podmetanja požara, tako da su prva zvanična saopštenja bila da je za nesreću kriva električna instalacija, protiv koje nije moguće podneti krivičnu prijavu. Zdanje je sagorelo, šibice ili upaljača nema, pa tako nema osnova ni za bilo kakav postupak. Sudije mogu na pecanje.

RASPRODAJA

 

Taj političar kaže da ima skromne prihode,

Da  se  bori samo za dobro naroda,

Nema  ništa od bogatstava na svoje ime.

Tek će imati kada državu rasproda

 

PROTESTI

 

Narod se polako iz sna budi,

Ponovo obnavlja stare proteste,

Jer vlast treba uvek podsećati

Da nije večna i da su promene česte.

 

MISLI

Ne može svako da misli različito.

U toj partiji mora da bude reda.

Svako ko misli drugačije

Život je jedno veliko pipanje. U početku pipaš majčina nedra u potrazi za dojkom, kasnije pipkaš devojčice u školi, a zatim se pipaš po džepovima u potrazi za parama koje uglavnom nemaš i na kraju poguren pipkaš hleb u samoposluzi.
Za razliku od prošlog puta, ovog puta se setio da ponese spisak za kupovinu. "Ironija", pomislio je tada starac, metalostrugar u penziji, "Napraviš spisak za kupovinu da neke stvari ne bi zaboravio da kupiš i na kraju zaboraviš da poneseš spisak."

Nije problem što sit gladnom ne veruje.
Problem je što gladan sitom veruje i glasa za njega.

 

Pravi dokaz da nas je Bog stvorio još nisam video.
Dokaze da smo nastali od majmuna sretnem svaki dan.

 

Nervira me jedan Miloš.
Hitno potrebna dva loša!

 

Pa, možda baš i nisu poslednji, još manje zvezdani, a najmanje ratnici,  beskompromisno su odlučili da odlože najavljeni štrajk glađu, verovatno za novodolazeće bajramske praznike ili sledeću kinesku novu godinu, što u mnogome zavisi od raspoloženja opozicije, a po direktivi novog diktatora Ugande koji je u strogoj tajnosti izjavio da ne lajkuje odluku o masovnom štrajku gladovanjem.

1. Kod nas je stvarnost izmišljena istina koja se ne poklapa sa činjenicama.

2. Kod nas je istina da, kada se vlast menja - institucije se čiste i
postaju partijske.

3. Kod nas je istina da, lekove za spoljnu i unutrašnju upotrebu, našoj
vlasti prepisuju velike sile.

4. Kod nas je istina, da, ako političar i kaže istinu, narod mu neće verovati.

5. Kod nas je istina, da nema tog investitora koji može da izgradi
most preko naše provalije.

6. Kod nas je istina, da stalno ista grupa ljudi pravi iste greške istom narodu.

-Zaista nameravaš to da učiniš? –začuo se tihi glas.
Radnik parking službe, koji je započeo proceduru pisanja kazne jednom automobilu na trenutak se trgnuo.
-Ko je to rekao? –zbunjeno upita radnik na dužnosti.
Tišina je trajala kao večnost.
-Kako ko? Pa ja. –začuo se ponovo nakon izvesnog vremena tihi glas.
Radnik je sada stao kao ukopan. U ne takoj prometnoj ulici nije bilo nikoga.
-Ej?! –viknuo je smeten radnik. Ko to sa mnom tera šegu?!
Ponovo tišina.

Pages