Čitač struje

Poznato je da ja Elektroprivreda Srbije (EPS) veliko državno preduzeće u dugovima i ako ima monopolistički status. Elektroprivreda je raspisala krajem aprila, tender za uslugu očitavanja brojila za merenje potrošnje električne energije po ceni od 25 dinara po brojilu (kako kažu, raskinut je stari ugovor jer je tadašnji odabrani ponuđač bio skup). Vrednost ovog  posla je oko 900 miliona dinara bez PDV, za jednu godinu. Ali, dok se na tenderu ne izabere ponuđač odlučeno je da, u ovom preduzeću, angažuju svoje zaposlene. Naime, njihovi zaposleni taj dan kad očitavaju brojila ne idu na svoje poslove nego samo očitavaju brojila. Već dva meseca to i čine.

Tog dana, posle praznika, 1. maja, sam rasađivala cveće. Dolazi simpatična plavuša s nekim papirima.

- Dobar dan.

- Dobar dan.

- Da li mogu da uđem i upišem struju?

- Može, izvolite, slobodno je, kuca je dobra i ljubazna, ne laje i ne ujeda. - ljubazno umirujem gospođu, jer sam videla njen nepoverljiv pogled upućen ka mojoj keruši.

Kad se plavuša razgoropadi!

- Nadam se da više nikada neću ovo raditi, da je ovo prvi i poslednji put! Znate, ja nisam čitač struje, ja sam inženjer, ja radim u kancelariji, ovog meseca su angažovali nas zaposlene da očitavamo brojila. Ja volim svoju kancelariju.

- Nije loše izaći ponekad iz kancelarije, upoznajte svoje potrošače, a štedite i pare preduzeća koje je u dugovima. - rekoh joj ja.

- Znate koliko košta radni sat čitača struje, a koliko inženjera? Mi za ovo nismo plaćeni. - pogleda me besno i ljubopitljivo?!

- Znate, ja sam neškolovana, pa se ne razumem, evo vidite, ja se razumem samo u perunike. Opet ću ja.

Ona me sažaljivo pogleda, pozdravi i ode.

Ne zna ona koliko je njeno ponašanje bilo neprimereno situaciji, a mogla je sebi da ulepša dan uz uljudnu kratku konverzaciju. Na primer, da je primetila moje tek rascvetale žute perunike, ja bih joj ubrala i poklonila. Osećanje prijatnosti je lepo širiti među ljudima. Pomislih kako su ovi paraziti zaposleni u državnim preduzećima neuljudni prema svojim klijentima. Pa oni od nas žive. Nema kod njih „Dobar dan gospođo potrošač, ljubim ruke…“

Šta je mene briga što je ona inženjer, što zaposleni iz kancelarije očitavaju brojila. Šta je ona dobila time?  Moje sažaljenje, razumevanje? Kako je dobila posao kad skoro tri decenije u EPS zapošljavaju kroz mutne tokove. Ona je to zaboravila, ali ja nisam zaboravila kako se dobija posao u državnom preduzeću.

Setih se inženjeraiz domaćeg filma „Čudo neviđeno“, inženjera koji je umesto da isuši jezero, potopio i celu dolinu i selo jer je prevideo da je nivo mora viši od nivoa jezera. Doduše, nedostajao mu je jedan ispit do diplome. Pa, pomislih kako je Srbija potopljena dolina u kojoj isplivavaju evo ovakvi egzemplari, ponosno privezani za jasla državnih preduzeća.

Početkom juna je došao novi radnik da očita struju, ja sam ga pitala da li je on zaposleni u EPS-je, skromno je rekao da je on iz preduzeća i da i ovaj mesec brojila očitavaju zaposleni. Ispričah mu za „inženjerku“ od prošlog puta, on reče: „Nisu kod nas baš svi inženjeri, inženjeri.“

Pomislih sa žaljenjem na onu frustriranu gospođu inženjera.

EPS bi dosta uštedela da svoje dokone radnike angažujeda očitavaju brojila, kao ova dva protekla meseca. Inače, ja željno očekujem da EPS ne bude monopolista u oblasti el. struje, da ima više ponuđača.Ukoliko se to ne desi uložiću novac u alternativne izvore, vetrenjače ili solarne panele.Na jednogodišnjem nivou900 miliona dinara pa još PDV nije mala novčana suma. A pitanje je ko će dobiti tender, jer znamo da tendere dobijaju povlašćeni.