Dejstvo makrokosmosa na mikrokosmos (prvi deo)

Čuli smo za dijalog između apolitičnog i nekog ko to nije. Apolitični će reći kako ne želi da se bavi politikom, dok će mu ovaj drugi odgovoriti kako se politika, nažalost, već njime bavi, pa on deluje reaktivno. Iako shvatam argumente ovog drugog, mogu reći da su moji razlozi više od toga. Inače izbegavam dnevnu politiku, a kada se bavim onom dugoročnijom, to je povezano s kulturom i uopšte svetonazorima koje posedujem. Ali šta je tu mikrokosmos, a šta makrokosmos?

Navodno su dva seljaka izveli ovce na pašnjak, u okolini Ivanjice 1905, pa počeli da se raspravljaju hoćemo li se prikloniti ruskom ili japanskom caru. Ta dva čobana nesumnjivo su mikrokosmos, dok u nekom makrokosmosu postoje ova dva cara i međusobno ratuju. Kvantna mehanika nam kaže (o tome sam već pisao) kako ne možemo biti baš sasvim sigurni postoje li ta dva cara, dok ih ne opazimo. No, to je ipak samo jedna interpretacija…

Naše „patriotske“ fejsbuk grupe se u velikoj meri bave pitanjima makrokosmosa, pri čemu je zanimljivo videti nivo elokvencije kafanskih eksperata. Druga stvar, bitna za našeg čitaoca, je to što ove grupe „na društvenoj mreži“ služe za deljenje sadržaja internet sajtova (srpski rečeno: spamovanje). Ti verovatno ovo sad čitaš jer si video link u tako nekoj grupi, pa svratio. Više bih voleo, kao i gazda portala, kada bi otvarao Konkretno nezavisno od toga da li si video negde link, kao svoju jutarnju (ili večernju) naviku. Ja tako već radim, a nadam se i još poneko.

Grupa zanimljiva za ovaj tekst zove se „Vratimo Evropu korenima“, i ja sam je otvorio. Godine 2008. bila je u Srbiji referendumska atmosfera, da li ćemo i dalje „u Evropu“, ili negde drugde, i bio sam na strani koja je tad izgubila. Svejedno, Miroslav Lazanski je tada u Politici objavio tekst o tome da su nacisti 1942. održali konferenciju na temu Evropska ekonomska zajednica (EuropäischeWirtschaftsgemeinschaft), gde je učestvovao ekonomski vrh Trećeg Rajha i iznosio planove o jedinstvenom evropskom tržištu, valuti, slobodnom kretanju ljudi i kapitala… Zvuči poznato, zar ne?! Još poznatije zvuče referati puni evro-optimizma, izjave Gebelsa, pa čak i onog akvareliste Adolfa koji silno podsećaju na današnje izjave evropskih komesara.

I tako dođem na „trolersku“ ideju da se podsmevam domaćim „evropejcima“ (što je tad bila ružna reč) sa dna kace. Jerbo, razotkrili smo prave korene „Evrope“ (čitaj: EU). Uostalom, nije li samo jednom čoveku do tada uspelo da ujedini Jevropu, a zna se ko to beše… Ta sa ideja ubrzo iscrpla, rekao sam svoje, i grupa bi bila ugašena da ja tako postupam. Međutim, tu sam grupu na fejsu zaboravio, a ona je stekla svoj život.

Moja prijateljica Vesna, inače šefica (ona kaže matica) udruge „Evroazijski put“, u kojoj sam predsednik Skupštine, reče kako ne smemo Evropu svoditi na ovaj birokratski pokušaj njenog ujedinjavanja, jer ona je mnogo više od toga. I umesto sprdnje sa idejama nacista i nešto aktuelnijom islamizacijom, pojaviše se u grupi oni malo autentičniji koreni Evrope – renesansa, katedrale, antička i paganska prošlost… Jedan deo sadržaja grupe je i dalje takav.

No, ima i treća faza u kojoj je grupa počela da liči na ostale. Nije to ništa čudno, jednostavno članovi imaju potrebu da skrenu pažnju na nešto, posebno ako i sami imaju neki blog, sajt, portal, a u mojim kontaktima (koje Zukerberg smatra prijateljima) ima dosta autora.

Tada sam upoznao nju. Video sam zanimljive tekstove osobe koja nije bila na mojoj listi kontakata, podeljene u toj grupi, a objavljene na ovom portalu. Direktan stil me je veoma impresionirao, posebno rečenica „Sadašnja vlast predstavlja poslednju sekundu umirućeg pacova“. Pogledao profil, video da je osoba veoma lepa i zgodna i što je bitno – nije u vezi. Rešio sam da okušam sreću.

Mada se o ukusima ne raspravlja, pokušaću da objasnim njenu lepotu. Pravilne crte, no bez nekih detalja koji često navode predstavnike glupljeg pola da se za „komadima“ na ulici okreću. Konkretno, mislim na one „napućene“, kojima nikad nije dosta, pa stavljaju silikone u usne. Kako se takva sa silikonima ljubi, a kako pije čaj nije mi baš jasno, a preterano me i ne zanima. No, ne isključujem da bi se i za mojom dragom neko na ulici okrenuo, ako bi u očima i osmehu opazio „ono nešto“, što se rečima ne da lako opisati. Nešto zbog čega je Monaliza danas najpoznatija slika.

I tako smo se upoznali, no to nije bio kraj uplitanju makrokosmosa u naš mikrokosmos. Kako je to dalje išlo videćemo u sledećem broju Zagora te-neja.

Ivan Vukadinović