Do kraja života

-Do kraja života?
-Četrdeset godina, bez cenkanja. Kad se ljubav svede na : "Ženo gde su mi čarape? Ostavljam te!"
Ne planiraj sa mnom kraj života, ja kraj života planiram dočekati sa nakrivljenim šeširom i kišobranom, šetkajući parkom pored svojih neuzvraćenih, propalih, zaboravljenih ljubavi. Tad kupi sebi laptop i počni da pišeš poeziju, postani pesnik, moj lični pesnik. Nek tvoji stihovi budu kolekcija mojih šešira i kišobrana, mojih navika i grimasa, mojih odevnih kombinacija, cipela, ešarpi...mojih godina.
Nauči da sam nađeš čarape, da skineš jaknu sa čiviluka, da pogodiš dugme na daljinskom upravljaču...idi po đevrek manje. Proteza ti je u promo čaši nes kafe, naočare na nosu, ne zaboravi.
Ja sam napolju, ostavila sam te kako bi postao pesnik. Šetkam parkovima u svojoj plisiranoj suknji i espadrilama, sa malo roze ruža po usnama i obrazima, tek da naglasim život pod bledom i naboranom kožom. Tek da ličim na ženu iz tvojih stihova.
Reći ćeš da sam poludela starica kojoj pred kraj života pada razvod na um. Reći ću da ti nisam obećala kraj života, već 40 godina i svežanj ljubavne poezije. Reći ćeš, pa to je par godina duže, po mom proračunu? Reći ću, to je večnost duže, barabo senilna.

Selvija Ferizović