Fallas - festival vatre

Ovih dana ovde u Valensiji je Fallas,festival vatre, posvećen početku proleća. Sve ukupno traje nekih dvadesetak dana. Svakodnevni vatrometi na glavnom trgu, šetnje muzikanata ulicama grada uz karnevalsku atmosferu i poprilična buka i galama. Zaista ima puno toga da se vidi ovih dana. Potpuno neki drugi svet u odnosu na nas.

Da napomenem da je ovde vreme prelepo. Mart je sigurno najlepši mesec u Valensiji. Temperetura je nešto preko 20 stepeni, što je zaista prijatno. Za ljude koji dugo žive ovde, to je sve već viđeno, pa mnogi odlaze ovih dana iz grada da se sklone na neko mirnije mesto, a na njihovo mesto dolaze turisti, što strani što domaći pošto Fallasnije španski praznik već isključivo se održava samo u pokrajini Valensijana.

Uglavnom, ja umesto da uživam ovde u svom tom dešavanju, ja poput najgoreg mazohiste na svetu, svako jutro počinjem sa vestima iz našeg regiona. A te vesti, sve crnja od crnje. I nimalo se po gluposti ne razlikuju vesti iz Srbije sa vestima iz Hrvatske, BiH, Crne Gore ili Makedonije. Doduše, mene nekako najviše poremete vesti iz Srbije. Slušam jutros onaj naš satrap od predsednika u kampanji „Budućnost Srbije“ obilazio gradove po Srbiji i u sred vikenda, rešio da obiđe škole i obdaništa. Tako da su lokalni poslušnici velikog vođe, naterali decu da nedeljom dođu u školu i dočekaju predsednika, a u jednom obdaništu sirota deca umesto da se igraju napolju, morali su da stoje na sred prostorije i da sačekaju da se predsednik pojavi, a onda u glas da ga pozdrave sa „Dobrodošli predsedniče!“ Jadna deca sa takvim roditeljima koji ovo dozvoljavaju.

Sledeća vest je o velikim uspesima državne politike na polju međunarodne politike. Tamo neko vulkansko ostrvo povuklo priznanje tzv države Kosovo. Valjda su Robinzon Kruso i Petko u pitanju. Zatim slede vesti o stotinama, hiljadama novih radnih mesta širom Srbije, rastu BDP-a, boljem životu i čemu sve ne, a istina je skroz drugačija. Na stotine, na hiljade ljudi odlazi iz tog ekonomskog čuda. To je sasvim dovoljno da se vidi koliko je ta medijska slika u Srbiji nerealna.

Slede vesti iz sporta, skoro da ni u njima nema ništa lepo. Huligani napali policiju, razbijali po gradu, tukli se i pravili haos. Država hapsi ljude koji nemaju za kartu gradskog prevoza, kao i devojka koje lepe nalepnice sa vođinim lažima, a ove huligane i kriminalce ne sme ni da pipne.

I tako ja sebi upropastim dan i kasnije nisam nizašta. Umesto da siđem dole među ove nasmejaneljude po ulicama, ja ne silazim sa društvenih mreža koje mi donose vesti iz nesvesti. Po čitav dan tražim smisao u tom besmislu i čini mi se da je Sizifov posao bio lakši. Moram se skinuti sa čitanja vesti. Teška je to droga, odvikavanje je sigurno dug proces jer smo od malih nogu izloženi tim sveprisutnim medijskim narkoticima. Za početak bih trebao odustati od tog traganja za smislom u tom našem besmislu. Besmisleno je zaista. Umesto toga, odoh prošetati ulicama Valensije i praviti se Englez u sred Španije.