Flaša

Došli oni isti dosadni, iz pripovetke „Pet minuta ispred hapšenja”, da me intervjuišu opet, pa kao interesantni su bili znati šta imam da poručim za praznike ženskoj populaciji, kao poznata spisateljica budibogsnama članaka, rekoh imam da preporučim pripovetku „Flaša”. Kakva flaša? Evo ova:

Zovem preksinoć u dva posle ponoći Jegora Ašera, prilično histerično:
- Jegore, ukrala sam flašu!!!!
- Kakvu flašu?
- Punu piva.
- Što si krala pivo? Jesi li poludela?
- Ma ne, pivo sam platila, nego sam flašu ukrala.
- Vrati je odmah!
- Ne mogu da je vratim, već sam je stavila u torbu, a i prijavila krađu.
- Kome??? - vidim, Jegor već gubi živac.
- Vlasniku flaše, naravno, ne misliš valjda da sam zvala policiju? Ne bih se nikad predala zbog jedne flaše.
- I, šta kaže?
- Hteo je da mi da plastičnu u zamenu, ali se ja nisam dala prevariti, rekla sam mu da se ne menja feldmaršal za kapetana. I tako ću da je vratim jednog dana.
- A koje je to bilo pivo?
- Ono što ne umem da ga izgovorim. I šta si zapeo, koje je pivo, koja je flaša, koje su joj specifikacije, nisu ovo Harmsovi slučajevi, nego moj život, da pričam ovde sa tobom celu noć o flaši, kao da je nikad nisi video, i nemoj više da me maltretiraš, gasim vezu. Doviđenja. Klik. Rekoh sebi jebote, sve sa uma sišlo, i ubacih mobitel u džep.

Stop, stop, stop, kakva je ovo poruka ženskoj populaciji za praznike ? Pita onaj prvi, a onaj drugi sa kamerom već šano-dušo, vidim.
Poruka je, izgubih živac i ja,  poruka je: Radite šta vam se hoće, nikome se ne pravdajte i uvek ste u pravu, a ako vam nešto nije jasno, pratite mene na fb ili uživo po gradu, svejedno.

Nakriviše se obojica po tri puta, što je trebalo da znači In nomine patris et filii et spiritus sancti i odoše.

Danijela Ćuzović