Foto: 
WonderWhy

Generacija 9

Mi, generacija sa raskrsnice, odrastali smo na ostacima Jugoslavije u zemlji Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, i td. valjada? Kad nas neko pita kako se zvala država u kojoj smo rođeni, zbunimo se. Rođeni usled raspada te idealizovane tvorevine bogatstva i ničije svojine, stariji se decenijama nisu mogli pomiriti sa raspadom, pa smo mi godinama posle bili Jugosloveni u praksi. Nije ni čudo, naročito za one koji su radili u državnim ustanovama...krali, otimali, prisvajali pa i dan danas gledamo produkt kompezacije državne u privatnu svojinu pojedinaca. Pričaju nam o čarima Jugoslavije, nesavesno, nehumano, ne obazirući se na činjenicu da su iscedili svaki plod, nama ostavivši eroziju.
Ko je pojeo naše čokolade? Hiper-inflacija Slobodana Miloševića, to je sve čemu svedočimo o toj vašoj idealnoj zemlji. Nek ostane na tome, manite nas nostalgija postali smo nostalgična generacija, za čim,  ni sami ne znamo.
Šta smo danas u praksi? Srbi, Bošnjaci, Hrvati? Šta imamo od prakse? Nadu u pojedince koji nas, s vremena na vreme, obiđu da bi se slikali sa nama. A mi srećni s mišlju: ,,Ovaj je naš, ovaj će nama da pomogne."
I tako, prođe nama naš, njima njihov...na kraju opet sami, tu među nama vadimo oči jedni drugima raspravljajući o onoj našoj praksi, pozivajući se na nekakvu teoriju od koje još uvek nemamo ništa. Zapravo, imamo: žal za Titom,  delovanje Miloševića, priču o Zoranu i čekanje na Erdoģana, Putina, nekog Emiratskog seljaka sumnjivog porekla ali prikladnog izgleda za medije, Kurza, Pensa i slične.
Maštali smo o Titu, čekali Zoranove reforme...dve nade, obe mrtve. Sad čekamo na ove "naše", kad nam i oni prođu valjda se dozovemo pameti. Nikad nam nije bilo dobro, ama baš nikad! Po svemu sudeći, praksa nam ne valja, a u praksi smo već godinama nacionalisti.

Komentari

Komentari