Hoću mir

Prijatelj mi kaže: "Ne plači", a to izazove još jaču navalu suza. Kaže mi nešto lepo, a ja ridam. Postajem samoj sebi dosadana. Rešila sam da od ponedeljka bude drugačije. Da prikupim snagu, da se dignem sa mokre, mrtve grobljanske zemlje, koju stalno prekopavaju, zakopavaju, otkopavaju, zatrpavaju. Zato ne može ništa zeleno trajno da izraste.

Moram to da uradim ne zbog drugih, nego zbog sebe. Drugima sam dala sve što sam mogla, a dobila pogrde, ruganja, udarce i stavljanje lažnih tuđih reči u usta. Krv moje krvi i kost moje kosti i meso mog mesa mi kaže: “Sramoto!”. Kakva sramota od Sramote! Nikada voljena, živela sam sa najljućim neprijateljem svojim, sa zmijom otrovnicom, sa životinjom u ljudskom obliku. Trajalo je dugo, predugo. Sada je svim poniženjima došao kraj. Ne mogu da dozvolim da gori od mene sebe predstavljaju boljim od mene i pričaju svoje priče i svoje “istine” i da kao vergl ili pokvarena igla, vrti jedan isti krug na gramofonskoj ploči.

Unapred znam šta će i na koji način reći milion puta ponovljene reči i koje će laži ponoviti obmanjujući i sebe da govori istinu, po principu da više puta izgovorena laž postaje istina. Ali, ja znam istinu i više mi nije važno da li je drugi znaju i neću da se pravdam, branim i utapam u suze pravednice.

Kako duša boli, ljudi moji! Kriva jesam, ali nisam to želela. Zar ne mogu da ispravim grešku? Ako je ispravim, onda nema više priče o tome šta je bilo, jer je to opet vraćanje na početak i okretanje u beskonačane paklene krugove; onda nisam ispravila ništa ako se stalno ponavljaju optužbe. Onda ništa nije oprošteno. Čak i Bog oprašta teške grehe, ali smrtnik, čovek – ne. Pa ko je on? Nepogrešiv? Neporočan? Lažni sin Sina Božijeg? Bogohulnik? Taj koji krši prve dve od deset Božijih zapovesti? Koji sebe stavlja ispred samog Boga? Neka se zaustavi sve. Samo vreme neka teče i sa njim neka prolazi sva moja muka. Neka sve bude prošlost. Neka se ne pominje i neka se ne vraća. Neka svaka moja napisana reč bude daleka prošlost, kao što i jeste. Neka prođu tmurni dani i noćne more.

Hoću Sunce! Neka prestane rat u kojem stalno ginem, stalno oživljavam i u kojem me opet ubijaju i iz koga se opet vraćam živa. Hoću mir.