Ja sam ludača

Želim da me zasluženo zovete ludačom. Neću ja imati amneziju od prošlog vremena. Samo ću tvrdoglavo sada  terati po svome. Sada će to biti tvoja borba sa vetrenjačama, sa mnom, sa jednom ludačom... Nadam se da ćeš imati hrabrosti za to. Da li ćeš se uopšte usuditi da nastaviš sve to... Ovo je moja mala kazna za tebe... Biće to tvoj dokaz, koliko ti je stalo. A ja ću biti neposlušna i hirovita devojčica. Ti ćeš sada biti eho moje prošlosti. Sada ja krijem sebe i svoja osećanja. Ne, neću ti ih više pokazati. Moraš zaslužiti sada sve... Moraš zaslužiti moje verovanje. Moraš me sačuvati... Ja sam sada oklopnik, sa velikim nepropusnim oklopom. Moraš da mi šapućeš, da polako i nežno topiš moj oklop. Ti si napisao svoj život, svojim rukama. Sada ćeš plesati sa mojom senkom. Moj sjaj, ne postoji više za tebe... Moraćeš žestoko da se boriš da bi ga ponovo video. Moguće da nisi imao dovoljno želje. Zato sad motiku u ruke i kopaj... Kopaj po mom umu da otkriješ šta je to što treba da učiniš. Kopaj i po svojim emocijama i mislima... Pronađi se... Pronađi me.

Meni je život bio u oku a ljubav u srcu... Izgubio si sve to... Nisam bla zadovoljna tvojim izborima... Sada igram najbolje što mogu... Jer ja sam ludača... Tvrdoglava ludača. Dovoljno dugo si ti stvarao buku... Dovoljno dugo sam od tebe slušala samo: “Ja, ja... ja, pa ja... “ Bila sam fer. Čak sam i neke svoje principe pogazila. Ne, više... Da bi sada došao do mene, moraš da istrpiš moje trnje. Dokaži... Dokaži da si jak i da ti je stalo... Jaki ljudi ne odustaju. Dokaži mi. Imao si problem sa sobom... Sada imaš istinski problem sa istinskom ludačom. Emancipovanom i oslobođenom ludačom. Ludačom koja i kad pati, nastavlja dalje, bori se, ne predaje se. Dokaži da si je vredan. Praštala sam ali nisam oprostila.

Još uvek Ti živiš u uglu mog srca.

Zorica Zoja Mladenović