Jutro donosi olakšanje

Jutro donosi olakšanje... Život donosi oluje... Vetrovi koji nas ruše, ostavljaju ogrebotine po nama, duboke tragove na duši. Ali mi idemo dalje... Probijamo se kroz život, osnaženi, ojačani... Naše srce postaje jače. Jutro donosi olakšanje. Naše suze i bol nas uče mudrosti ako smo spremni da naučimo. Oni nam donose razumevanje života. Ništa ne traje večno... Pa ni bol i patnja. Samo verovati u sebe, u nova jutra. Krenimo sa malim osmehom... Ostavimo iza sebe samo eho kao trag prošlosti. Znam da mnogi misle da je glupo ovo što pišem... Znam da nekima smetaju moje reči i da im paraju uši... Znam i da se neki prretvaraju da me razumeju... Ja im opraštam... Razumem ih... Ponekad budem ljuta što ne pokušaju da i oni razumeju mene. Onda se zamislim i kažem: “Iskustvo” . Iskustvo pravi razliku između nas i ono što smo naučili iz tog iskustva. Živim sa ljubavlju u srcu i verujem da jutro donosi olakšanje... Novi dan, nove prilike. Dajem najbolje od sebe, sejem ljubav... Jasno vam je to...

Jutro donosi olakšanje... Uživam da sedim, gledam i slušam cvrkut ptica... To donosi mir mojoj duši... Kroz mene prolaze talasi bola. Prošlost mi svraća u posetu... Boli... Još uvek boli... Bio je lep san, sada nije ostalo ništa. U grudima bol... Ogroman bol. Teško je odreći se sna... Teško je prihvatiti da je sve bila varka. Sanjala sam život, ostala je magla. Plačem... I suze donose olakšanje.

Jutro donosi olakšanje. Osećam osmeh u svojoj duši. Želim samo radost i lepotu. Želim samo svetlost u sebi. Želim da se smejem na sve radosti i lepote oko sebe. Želim da sijam, kada je mrak oko mene. Želim da se semjem. Ja prestajem da budem krhka i osetljiva na gluposti oko sebe. Nastavljam da sanjam... Snovi su korisni... Snovi su naše blago. Ja moram da preživim.

Ti razmisli koliko ti nedostajem? Razmisli da li ti moje reči i stihovi nešto znače... 

Zorica Zoja Mladenović