Novogodišnja noć

Ako se po jutru dan poznaje, ljudi se poznaju po novogodišnjoj noći. Potpuno sam sigurna da je moguće sasvim jasno definisati čoveka na osnovu samo tih par sati, ako samo dovoljno pažljivo posmatraš. Kriti se od sveta nije lak posao. Kriti se od sebe, još je teže. Bez obzira gde ćete se nalaziti zavirite najpe u sebe, a onda i u one koji budu sa vama dok budete čekali ovu 2018 godinu.

Najželjniji pažnje, najviše će sijati. Srebro ili zlato? Biti ili ne biti? Još ako se pronađe ljudi i para za javno okupljanje, biće to daske koje život znače, za one što su se cele godine skrivali u uglovima napušnetih trgova i cedili suve kabanice da izgleda kao da je kiša prala prašinu, a jedine oči kojih su se dotakli, bile su one u ogledalu. Oni će pevati najjače i igrati najlepše. Treba se skupiti dovoljno pogleda za čitavu godinu, a to i nije lak posao. A pogledi i ne traju dugo.

Biće u tim kazanima i onih što će jedva primetiti da su čorbi sa još mnogo mirođija, šargarepa i lukova svih sorti, a i sami će biti neprimetni drugima jer, oni i nisu hteli da baš tu dođu, ali eto, neko je drugi odlučio umesto njih. Među njima će se razlikovati kameni lavovi i betonski stubovi i sitna grnčarija. Ovi prvi su tu da čuvaju. Ulogu su sami sebi napisali, režirali, osmislili tekst i na kraju i odigrali. Misleći da čuvaju nešto drago od veštica i zmajeva, tako stameni, jedino što im je na umu jeste kako da sebe sačuvaju. A, najdivljije je baš ono što se uporno kroti. Stubovi čelične armature i nisu svojevoljno tu baš sazidani. Njima je uloga dodeljena i oni igraju. Tako treba. Da vidi svet da krovove njihovog života još ima ko da sačuva od uragana i mećava. Na kraju je tu i sitna grnčarija, mlada, željna dokazivanja snage i moći, a mesto je baš kao stvoreno za tako nešto.

Ipak, u novogodišnjoj noći, najlepše će biti gledati u prozore. Neki će tek rođeni roditelji dugo na prozoru držati maleni zamotuljak pokazujući mu svetla velikog sveta istovremeno ga grejući svojim rukama i srcem, želeći da što jače upije saznanje da će biti zaštićeni uvek i zauvek. Neki će gladni imati pune stolove hrane, neki siti pune ruke zagrljaja. Neko će se prvi put zaljubiti. Neko će se zadnji put zaljubiti.

I biće svega dovoljno u toj noći. Za svakoga po nešto, da popuni praznine cele jedne godine koju će ispraćati. I davaće. I što se ima i što se nema. I neka. Svakome je po nešto zafalilo makar jednom, pa zašto ne bi uz vatromet i čašu vina, ugasili svoja nedostajanja. Makar na noć.

Živi i zdravi mi bili, svi vi i konačno potpuni, sa osmehom novu godinu dočekali. Do nekog novog i vrlo verovatno gotovo potpuno istog sutra. Želim vam svima mnogo mašte i mnogo snova, jer tako se brani svet od duhova. I pažljivo gledajte svet oko sebe, još pažljivije onaj u sebi. Živeli!