Ogledalo siromašne Srbije

Neki ljudi su tako siromašni...Jedino što imaju to je novac! To siromaštvo ih izjeda, a kompleksi ih ubijaju. Emocija im je strana reč, osećaj im je pun džep, a lepota im se ogleda u praznim vilama. Puni džepovi hartije, zgradetine visoke, šlihtara oko njih na kilo, automobili kao lek za duhovnu prazninu a u glavi košava. Biti okružen lažnim bogatstvom, lažnim prijateljima ili uživati u jebanom svom svetu životarenja i umreti časno i znati ko je Nikola Tesla? Tvoj izbor! Tvoj izbor je i to da li ćeš hodati uzdignute glave i "ponosito kano klisurine" na volšeban način prkositi stvarnosti. Tvoja odluka je da li ćeš ovozemaljskom životu ponuditi hrabrost i odlučno reći da si bogat, da poznaješ pravopis, da znaš više jezika i da si diplomu zaslužio grejući stolicu svojom malom neiskvarenom zadnjicom, a da ti istu nisi poturio profesoru ili ne daj Bože dekanu! Tvoje pravo je da umreš časno poznavajući svoje pretke, vokabular, bonton a ne umreti i ne znati pravo značenje reči poliglota kao siromasi sa ružičaste televizije kojima je ova reč isto što i ljubav prema životinjama?!? Tako na ovom televizijskom fenomenu nacionalne frekvencije nailazimo na raznorazne, citiram: vokabulatore, šououe, dalje ide, dalje ide, čak šta više... Sada je pravi trenutak! Vreme je da se umre na pravi način! Znam ko je Tesla, a i siguran sam da se on ne kaje što ne živi u vreme "selebritija", raznoraznih diskrecija i ajfonki. Neka nam je laka zemlja, svima nama laka da ponesemo svu težinu bezmoralnog fanatičnog ruzičastog fenomena. Šta sve vagina iznedrila, to zemlja trpela.

Predrag Balanesković