Poezija života

Ponekad je samo potrebno da se malo pomerimo, poguramo sebe i da počnemo da cenimo život i ono što imamo. Danas su ljudi izgubili veru, ne veruju više ni u šta. Većina je nedosledna, sve razume pogrešno, moral pao na niske grane... Igubljeni identiteti, izgubljeni ljudi, izgubljene draži, izgubljeni slučajevi... Svi su postali žrtve svojih zaključani srca i uskih umova. A svi možemo biti srećni, samo ako to želimo. Svi možemo nositi radost sa sobom. Umesto da budemo žrtve života, mi možemo biti rešenje. Možemo zaboraviti na ono što nas boli i skoncentrisati se na ono što nas raduje. Umesto da dramimo, mi možemo da verujemo i da se pokrenemo. Budimo zahvalni... Ostavimo svoj ponos iza sebe i priznajmo da nam je teško i da nam treba zagrljaj. Ponekad, nekome ko je tužan samo treba naš osmeh da se pokrene. Naš osmeh oblikuje dan i oblikuje dobre stvari. Osmeh je čarolija... Čarolija koja greje svet oko sebe... Vidite sija sunce... To je od osmeha, doneo je sunce i obasjao sve oko sebe. Osmeh donosi sreću... A sreća nam svima nedostaje. Svi mi možemo biti osmeh i boja za ovaj svet. Zato se smejte ljudi, delite svoje osmehe. I kad nemate ništa, vi se osećajte kao da ste puni svega. To se hrabrost zove. Neka pobegnu od vas svi oni koji istinu ne vole. Vi stavite samo osmeh na lice i ne gubite volju. Ostavite sve što nije bitno više. Živite i verujte Otvorite svoje grudi, bez straha budite nasmejani. Neka vas reka života nosi, ne razmišljajući o porazu ili pobedi. Opet se ponavljam ali život vredi samo za one koji imaju hrabrosti da sanjaju. Navigacija je u vašim rukama, vi upravljate svojim životom. Život stvaramo sami.

Važna je naša istina i sloboda da budemo slobodni. Sve bolje izgleda kada volimo i kada se smejemo. Sve je lakše kada se razumemo, bez izgoovrenih reči. Osmeh je efikasniji od svega. U zaturenim i izgubljenim stvarima, vi sada pronađite osmeh, zaboravljen san, igubljenu veru i krenite u novi život... Samo iskreno pred sobom i pred drugima. Iskrenost oduševljava više nego svaka smišljena i promišljena reč. Zato poete moje, život u ruke svoje. Okrenite novi list. Sve nas čekaju nove stranice, da ispišemo poeziju svog života.

Zorica Zoja Mladenović