Posebna

Samo ime jedne žene se piše velikim Ž. Sa najlepšim mastilom, bez trunke grča da li je ispravno. Pravopisnu grešku potire čistina srca. Za nju ne postoje sinonimi, homonimi i sve ostale tvorevine pisma.
Njeno ime je postojalo i pre zabadanja sečiva u zid pećine. Nisu je stvorili ni kosooki mudraci. Ona je nastala pre ritma, vatre, strele. Ona nije ni nastajala. Ona je jednostavno postojala kao nosilac novog života. Kao stvaralac, ujedinitelj. Otrgnuta od Boga večno mu služeći.
Tu nema dilema. Nema tu mesta za znak pitanja. Samo jedan veliki uzvičnik iza imena. Vlastito ime nad kojim niko nema vlast. Izolovana od kratkoročnih zadovoljstava. Odbegla od strasti, stradanja. 
Njene ruke hrle ka slobodi. Njene grudi donose muziku. Ona se raduje životu koji je rodila. Za nju ne postoji genitiv, jer od nje se ne odlazi. Čita se uzdignute glave uz sve počasti. Uz zvuk svog baruta ovoga sveta ispaljenog u nebo. Na njenim usnama spava mir i zbog takve se ne vode ratovi. Bez imalo jeftine fatalnosti njena postelja je zalizak srca. U očima krije elan. Nadu u sutra. 
Ne postoji da bi postojala, već da bi davala i čuvala poklonjeno. Ona se akcentuje prijatnim uzdahom. Na njoj se ne lomi jezik. Ona nema množinu. To je ona reč koja otvara vrata i sa kojom počinju sva dela ispisana čistotom srca. 
Posle nje nema tačke. Ne da ti da staneš, odustaneš, završiš. Nosi te ka novim pristaništima. Tera ka izazovnim borbama. Uliva snagu. Daje strpljenje. I uvek znaš da je tu. 
Samo ime jedne žene se piše velikim Ž. Kao i ŽIVOT.

Radisav Rade Aničić