Priznajem

Priznajem... Kriva sam... Ja sam posadila to seme u svom umu. Sve to što je raslo, ja sam posadila i negovala, zalivala i gajila. Kriva sam. Sada ću samo uživati... Spremna sam za promenu i adaptaciju. Kompromis mi nikada nije bio stran. Uživaću u svom putovanju, spremna sam za nova iznenađenja. Podižem i širim svoje ruke. Sada ću držati nebo u njima. Promenila sam se... Postala sam prijatelj sebi. Postala sam najbolja za sebe... Najbolja od onoga što sam imala na raspolaganju. Iskustva me nisu štedela. Ipak sam iz njih nešto naučila, ipak su vredela. Ne bojim se više vašeg zla... Shvatila sam da postoji mnogo veći strah... Vaš strah od moje istine. Dobrota je kazna, kojom vas sada kažnjavam. Polako, upoznajem delove sebe koje nisam znala. Vrištala sam u tišini, zarobljena u začaranom krugu licemerja i laži. Lutala sam putevima svog uma, ne videći izlaz... Zbog zablude... Pokušavala da oblikujem svoje snove i gubila se... Saplitali me, sputavali me, gazili me... Moje suze su razbistrile moj pogled... Pala je zvezdana prašina na mene i probudila u meni jednu novu zoru. Zarobili ste me u svom zatvoru... Zarobila sam se sama. Ali ja ne želim da budem zarobljena... Ne želim da budem zatvorena za život. Zato odbacujem sve okove... Došao je trenutak kada je sve shvaćeno, kada je istina izašla na videlo... Došao je trenutak da odbacim prošlost. Postala sam dovoljno hrabra da krenem dalje. Sada rizikujem, odbacujem sve što sam znala. Priznajem krivicu i budim se. Sa radošću idem dalje... Idem napred. Nije bitno šta mi budućnost donosi. Mirna sam i spokojna. Bacila sam novo seme u svoj um. Nebo je sada u mojim rukama.

Zorica Zoja Mladenović