Put

Poljubi me... Moje usne će ti dati ukus života. Zagrli me... Tako jako, da ne mogu da se pomerim. Pomisli... Nepristojne misli koje mi stvaraju rumenilo. Ti ne znaš da sanjaš... Ti nemaš mašte... Htela sam da me hraniš svojim pojupcima. Da me pogledom dižeš do zvezda... Da me milovanjima greješ. Da svojim čulima oživljavamo tenutke. Želela sam da se utopimo u svojim mislima, da se utopimo jedno u drugom... Ništa nisi shvatio... Ja sam želja, koja se ne potiskuje. Ja sam eksplozija... Ravnodušnost ne živi u meni. Mogu biti bilo gde... I gde god da sam, meni je najbolje mesto na svetu. Mislila sam da živim u tebi... Usuditi se, krenuti i stići negde... Dogurati negde, daleko... Ti si uvek hodao unazad... Ubijao si sve... Mene strast okružuje i tvoj ritam koraka me ubijao. Bez strasti nema zadovoljstva... Hodala sam sama... Ja ipak ne pripadam nigde. Sa tobom sam ostala sama... Iskoristio si moje slabosti i moju snagu... Imao si izgovore za sve, za sebe... Živeo si u mraku... Došla sam da ti osvetlim put, da počneš da živiš... A ti si samo nastavio sa svojim planovima, sa svojim igrama... Šteta...

Sada hodam igubljena po hodnicima sećanja... Budim se i saplićem o stvarnost... Pokušavam da uhvatim dobar, ritmičan, svoj korak... Samostalni korak... Kao malo dete ja sad učim da hodam... Lutam... Zna li neko izlaz iz ove ludnice?

Želela sam želju u očima, strast u pogledu... Misli srca i slušanje duše... Istinu koja nije tajna... To nisi bio ti... Neću da se više davim u blatu... Sa pravom osobom svaki put je put sreće. Meni su trebali gestovi, dela... Neka sve tvoje reči sada odlete sa vetrom... Neka se sada otvore neki novi horizonti za mene... Nacrtaću novo nebo za sebe, gde ću sanjati i plesati. U mojim očima će uvek sijati ljubav. Jer ljubav je uvek istina. Ljubav je moj put.

Zorica Zoja Mladenović