Razumno

Razmišljam šta je najdelotvornije kako bi razumno pobedilo ovo ludilo koje polako zahvata sve pore društva. To ludilo nije samo kod nas, već je zahvatilo i ostale delove sveta. To se sa zapada polako, ali već uveliko preliva i na naše prostore. Koja su rešenja i mehanizmi odbrane?

U našim okvirima moramo se vratiti vrednostima morala, tolerancije, poštovanja jedni drugih. Ono što je nekad bilo OUT sada je IN… I upravo zbog toga moramo isticati ono što je moralno u svakoj prilici.. Npr… Homoseksualizam sedamdesetih godina beše nastranost i bolest, a četrdeset godina kasnije postaje „lično opredelenje“… Šta je to bilo da se nešto što je sa medicinske tačke bolest od istih tih lekara sada formuliše kao lično opredelenje ?

Ono što je još bitno je isticanje porodice kao najznačajnijeg faktora u jednoj zajednici… Jačati porodicu, potomstvo, a samim tim dolazi kroz rađanje i radost u kuće porodica. Potomstvo donosi lepši deo ovih naših života, što je za svako društvo od presudnog značaja za opstanak.

Razumno, znači u stvari sagledati sadašnjost, ne osvrtati se unazad i gledati u budućnost, a opet ne odreći se svih onih moralnih normi koje krase jedno normalno društvo. Težnja ka jačanju morala i porodice u direktnom smislu znači nešto što je razumno i ispred ludila koje nam se nameće što na mala, a što na velika vrata.

Postoji li zdrav razum?! Događaji koji potresaju današnje srpsko društvo nisu bili svojstveni u nekim sada davnim vremenima, ili ih je bilo ali ne tako bombasto propraćeno. Osećam da kvačice u glavi popuštaju, da se sve skupilo i nakupilo, sav jad, beda, čemer i onda narod tj. pojedinci, polakao „pucaju“ i dolazi do povređivanja sebe, svojih najbližih i to do te mere da završava sa smrtnim ishodom. U tim okolnostima gubi se razum, suzi se svest, padne mrak na oči i nastaju posledice koje unesrećuju i zavijaju u crno.

Mnogo smo se izgubili u današnjim okolnostima, u vremenima koja nas snađoše. Nespremni, a od nas se traži brzo prilagođavanje, hvatanje u koštac sa problemima. Neko se brzo prilagodio, neko pokušava, a neko nikako.

Ostaje nam da učinimo dodatni napor i sačuvamo zdrav razum... Inače !

Slobodan Osmokrović