Spremni za poletanje? (iz dnevnika dokone domaćice)

Ovo moderno doba, čoveče, moglo bi se zvati “doba etiketa”!

Prošli smo fazu raznih doba i svakom dali ime na osnovu onoga što ga je obeležilo, ali ovo zovemo jednostavno-savremeno. Kako će generacije koje budu živele vekovima posle nas zvati svoje doba? Verovatno savremeno, isto ako i mi, ali, moliću lepo, insistiram da se napravi razlika između ovog savremenog doba i onog što dolazi, i da se pojam etiketa obavezno doda, jer ako ga je nešto obeležilo, onda je to etiketiranje, stigmatizacija, markiranje, kako vam drago…

Etiketa, kao izvor informacija, o proizvodu i nije novina niti neko čudo. Poželjna je, da, jer određuje, sa velikom preciznošću ko će se skim družiti, biti u vezi i na koji način komunicirati, ali etiketa na roditeljstvu! E, pa to je već nešto drugo!

Mada, ne ide da i tako normalan, prirodan proces bude izostavljen od trendova savremenog doba, kad bolje razmislim…

Ne znam gde je ponikao izraz “helikopter roditeljstvo” niti ko ga je skovao. U nekoj teoriji, definitivno, ali znam da je suština u tome da roditelji stalno “nadleću” svoju decu, brinući o stvarima koje, pitanje je, mogu li uopšte da se dese. Ustvari, dešavaju se, ali mahom spadaju u deo sticanja iskustva i zdravog odrastanja. Dakle, mnogo blažem obliku, nego što naša, roditeljska mašta pušta sebi na volju i zamišlja šta je sve moglo da bude!

Prva sam na listi takvih roditelja! Onih kojima su propeleri, ako ne uključeni, onda spremni za pričanje dok peglam, čistim kupatilo, podsećam na obaveze, skupljam rasturenu obuću, igračke, knjige… I naravno, ponavljam da više neću to da radim, a svi znamo da hoću.

Nije smešno, takvi smo, za razliku od roditelja koji nemaju ovakvu praksu, što zbog mentaliteta, što zbog obaveza ili nečeg trećeg. Nisu oni loši roditelji, niti smo mi iz helikopter grupe, samo je stvar načina razmišljanja o krajnjem ishodu kome svi težimo, a to je odgovorno, lepo vaspitano dete, koje će jednog dana biti oslonac svojoj porodici; stabilna ličnost sa jakim karakternim osobinama. Pozitivnim, naravno.

Umesto da ih pustimo da misle svojom glavom, jer to umeju i te kako, mi im svojom prevelikom brigom, najčešće bezrazložnom, to onemogućavamo, a samim tim i suočavanje sa posledicama, kao i pronalaženje rešenja za određeni problem. Ne stimulišemo ih da se bore, da sami krče svoj put, da isprobavaju sve mogućnosti da bi izabrali onu koja im najviše odgovara, nego im zamagljujemo vid.

Rezultat u zrelim godinama njihovim, bude suprotan očekivanju, pa nastavljamo i dalje da glumimo helikoptere, koji nadleću unuke, brinu da li deca od četrdeset godina imaju šta da jedu, da iskoristimo vreme dok su na poslu da im očistimo kuću, ispeglamo…

E, to stvarno neću! Rekla sam!

Normalno je biti podrška detetu, ali onda kada mu je realno  potrebna; pružiti ruku, rame za plakanje kada to traže, jer brinući o stvarima o kojima ne treba da brinemo previše, može se desiti da nam nešto važno promakne ili da dete strepi od naše reakcije i da se oseća kao da je izneverilo naše poverenje,  očekivanje…

Sa druge strane, preterana posvećenost bilo čemu, pa i deci, remeti odnos sa okolinom, naročito sa partnerom. Onda ljudi, kad deca odu od kuće, a to se svakako mora desiti, shvate da nemaju nikakvu komunikaciju, da im je život prazan i razvod bude logično rešenje. Najmanje očekivano, ali logično.

Naročito su žene sklone “sindromu praznog gnezda” (opet etiketa, čoveče, i to za osećanje tuge i  osećaj beskorisnosti), pa pribegavaju taktikama koje u deci treba da izazovu grižu savesti, a od okoline izmame sažaljenje i priznanje za roditeljsko požrtvovanje.

Lepo mi je dete reklo da sam smor! Nisu to bile pubrertetske gluposti, nego istina koja me je naterala da razmislim i postepeno se menjam.

Isključila sam propelere, navigaciju, radare i sve što je potrebno da nadletanje bude uspešno, a isključila sam i senzore koji su registrovali najmanji nered u ormaru, na radnom stolu, u sobi… Isključeno! Ustvari, nije baš isključeno sasvim, na režimu sam stand by, ako zatreba nešto, ali među nama rečeno. Etiketa cool mother više mi se sviđa.