Tačka.

Znaš kako tekst izgleda mnogo bolje kad lepo naučiš gde koji znak interpunkcije stoji? E, pa tako i život izgleda mnogo bolje kad naučiš da na neke stvari, umesto tri, staviš jednu tačku. Veliku. Urežeš je, da ne možeš da je izbrišeš ni onda kad ti se čini da želiš. A činiće ti se, o nisi svestan koliko će ti se puta činiti da treba, i koliko ćeš puta misliti da želiš. A onda se samo seti da posle tačke ide nova rečenica. Jer, tekst bi bio prilično glupav ako ponavljaš istu rečenicu u nedogled? Ako ništa drugo, uvek unapred znaš kraj iste. To ume da dosadi.

Jutros sam se probudila sa idejom. Idejom da je dosta traženja izgovora za stajanje u mestu. Dosta prividnih tačaka i zareza. Ne treba mi obična tačka, jer na tu jednu lako možeš da dodaš još dve. Treba mi jedna ogromna, drečava tačka, da završi ovu već sivu priču. Našu priču. Priča je jedino što nam je ostalo, jedino "naše".

Naše su bile i pojedine ulice u gradu. Neke klupe, parkovi. I jezerce. I kej,  pa Tvrđava sa "mestom za ljubljenje". Ona terasa u Grčkoj. Miris mora, talasi i giros. I sve one stvari, mesta, slike, mirisi, to smo bili mi, i to je bilo naše. Možda nikad nisam baš tačno znala ko sam ja ili ko si ti. I dalje ne znam ko sam, ali znam da sam prilično izgubljena. Jer sam barem znala ko smo i šta bili mi. Sada ne znam ni to.

Bila sam na tom seminaru pre par meseci. Predavač nam je rekao da razmislimo o tome koje su naše sposobnosti. Nisam znala odgovor. Danas znam. Sposobna sam da u sekundi zaboravim šta sam želela da kažem. Da zakasnim svaki put kad znam da ne smem. Da slomim poslednju cigaretu. Da pojedem celu čokoladu odjednom i uvek, bez izuzetka. Sposobna da pravim sranja. I da prespavam ceo dan. Sposobna sam da napravim kolač sa višnjom i smažem ga sama. Da posle kukam da sam debela. Sposobna sam da volim. Da mrzim. Da volim opet. Da oprostim. Da zaboravim. Da, sposobna sam da zaboravim. I zato biram zaborav. Biram zaborav danas, zbog lošeg izbora juče.

Tačka. Samo kap mastila na papiru. Samo mrlja na ekranu. Ne označava kraj. Označava nov početak. Nove osmehe.
Tačka. Onda kad ljubav više nije ljubav. Onda kad je ljubav sećanje. Onda kad biram sebe. Kad ti više nisi bitan.
Tačka. Onda kad sve izgubi smisao, jedna velika Tačka ga vraća. Jedno novo sutra. Iskreno sutra.
Tačka. Ošamari te posred face i natera da pogledaš napred. Da se ne osvrćeš.

Staviš tačku, i ponekad se setiš. Ponekad zaboli. Pa prođe. Zaboli opet, zažmuriš. Zaboli opet, ne osetiš. Jer si stavio tačku, i nov si. A novo ne boli, novo se osmehuje.

Biljana Bajinović