Tri školska druga

Nakon mnogo godina, srela se tri školska druga. Nisu se videli godinama. Seli u jedan kafić i krene tako priča. Prvi poče o sebi i svojim uspesima:"Završio sam dva fakulteta, osnovao vrlo uspešnu firmu, imam dva stana i kuću na moru, evo, upravo sam došao u ovaj grad svojim novim automobilom, poslednje čudo auto industrije. Radio sam naporno i zato sam tu gde sam, tačnije ovde sam da kupim supruzi jednu firmu koja je otišla u stečaj. Mislim da je to dobra prilika za zaradu i da će je to usrećiti."

Drugi je imao sličnu sudbinu: "Nakon pravnog fakulteta, radio sam razne poslove, u međuvremenu se školovao na još jednom fakultetu. Završio sam i taj, zatim se otisnuo preko okeana, tamo zaradio dovoljno i vratio se u domovinu. Sad ima lanac trgovina i par kafića i restorana, a bavim se i nekretninama. Imam ih nekoliko u svom vlasništvu. Odrekao sam se puno toga i zato sam sad tu gde sam. Došao sam da kupim ženi još jedan restoran brze hrane, ima ih ona već par. Mislim da će mi se ta investicija vrlo brzo isplatiti, a i nju ću tako usrećiti."

Treći je slušao ovu dvojicu i mirno sedeo zagledan u jedno parče papira koje je sve vreme držao u ruci. Nakon što su ova dvojica završili svoje priče, nastade tišina. Jedan od njih je prekine pitanjem za ovog trećeg: "A ti, šta si ti radio u životu? Zašto si u ovom gradu?"

"Ja? Ja sam samo voleo, pisao pesme i sanjao i zato sad nemam ništa od toga što vi imate. Imam samo ovaj papir i zbog njega sam sad ovde gde sam." Pogledaše ga ona dvojica i upitaju u glas: "Kakav je to papir? Šta je to?"

"To je njena adresa, zato sam sada u ovom gradu.", odgovori treći i nastavi, "Došao sam da je volim, nadam se da će je to usrećiti."

Poenta ovog mog teksta je sasvim jasna, ne tražite da vam je objašnjavam, jer ako je ne vidite, to je zato što vam materijalne stvari zaklanjaju pogled. Gurnite malo zgrade, stanove i automobile u stranu, pa onda pogledajte.