Velika Srbija

Naravno da sam i ja za Veliku Srbiju! Ali ne teritorijalno, već ekonomski veliku. Srbiju, gde fabrike bolje rade nego crkve i imaju više članova od iste. Veliku po ljudskosti. Srbiju velikog srca i još veće duše. Veliku po anti-fašizmu. Srbiju koja ne rehabilituje koljače i koja kažnjava, a ne nagrađuje ratne zločince. Veliku po vladavini prava. Gde kriminalci idu u zatvor, a ne u Skupštinu i u Vladu. Veliku po velikim ljudima. Srbiju koju u svetu znaju i prepoznaju po Tesli i po Pupinu, a ne po Miloševiću ili po Mladiću. Veliku po toleranciji. Srbiju gde svako ima ista prava, gde vam niko neće razbiti glavu samo zato što se drugačije molite ili drugačije volite. Veliku po slobodama. Srbiju gde je državna administracija u službi građana, a ne obrnuto. Srbiju gde mediji informišu, a ne dezinformišu narod. Veliku po dobroti. Srbiju gde dobro dobrim vraća, a ne gde se to skupo plaća. Srbiju gde je sreća pravo, a ne privilegija. Srbiju gde ljudi žive da bi živeli, a ne samo da bi preživeli. Srbiju iz koje se odlazi sa turističkom vizom, a ne iseljeničkom. Srbiju koja stvara prijatelje, a ne neprijatelje. Srbiju pred kojom komšije ne spuštaju pogled već podižu rampe. To je za mene Velika Srbija! Sve ostalo je malo, jadno i bedno, pa makar bilo i do Tokija.