Zloupotreba poluznanja

Živim u državi koju mogu nazivati svojom, jer sam njen državljanin. To je definitvno jedan raspad od države i decenijama uzgajana vrsta koja ne zna druge poslove da obavlja, sem da se užasnim metodama domogne onoga šta nazivaju „vlast“ (a da većina njih nikad nije čulo za „O nebeskoj jerarhiji“, a kamoli za sv. Dionisija Aeropagita) je potpuno moralno posrnuće jedne nacije. Gledamo svakodnevno scene, čitamo naslove, bombarduju nas informacijama koje nisu samo gnusne i odvratne, već u najvećoj mogućoj meri pokazuju mnoga zla koja bi ona ista crkva koja se danas svim sredstvima bori za pare, pre nekoliko decenija (o vekovima i da ne govorim) najoštrije osuđivala i proklinjala.

Takvo je sadašnje stanje u mojoj državi, očajno je i protivčovečno je. Sluge naroda su se orvelovski pretvorili u gospodare, samo stanovništvo trpi velike muke i jad. Jad je dobio ne samo nijanse mrkih i bolesnih boja, već su „šućmurasta, govnjiva i blatnjava“ postale hit-boje koje jedino „neodređena“ nadvisuje. Valjda zato što se mnogo „nezavisnih“ prodaje u bescenje i što su se mnogi „nepotkupljivi“ davali za siću.

Eto, da je dobro, nije dobro. Da je često mučno, mučno je. Da je krajnje vreme da dođe do suštinskih promena, vreme je, ali kao da su se sva vrata raja i pakla otvorila u isto vreme ovde se dešavaju i najlepše stvari, a i one najgore. To je država u kojoj živim, a ove okolne nisu ništa bolje. Nije bolje ni u Evropi, ni u svetu. Preko 100 ratova se danas zvanično vodi na ovoj planeti, ljudi se besomučno ubijaju iz najrazličitijih razloga, a neko od toga profitira i cela matematika se svela na to da jedan postotak ljudi živi sjajnim životom na račun svih onih drugih koji žive osrednje do loše, pa i umiru od gladi, bolesti koje mogu da se leče, žeđi, od rana koje im bogati zadaju, a da bez novca ne mogu da ih izleče. A novac je kod onih koji su im te rane zadali i tako se negde začarani krug zatvara u jednom totalnom beznađu i melanholiji.

Država u kojoj živim više nije ni brod koji tone, već je olupina koja leži na dnu mora i treba je izvlačiti, a oni koji su je tu smestili se najbolje snalaze u njoj, jer su bića blata, dna i propasti.

Ali, moja je država, njen sam državljanin i sve i da nije tako, neću i ne mogu da razumem ljude koji svoju perverziju iživljavaju na njoj. Namerno prenose iz prošlih vremena pogrešno upotrebljene izraze u sadašnje vreme i zarađuju na tome.

„Nacionalizam“ primera radi nikad nije bio, niti će ikad biti, sam po sebi loša stvar. Kao što nije ni „jelo“. Da li zato što postoje poremećaji u ishrani, od anoreksije do preterane gojaznosti, čovek ne treba da jede? Da li zato što postoje mentalne bolesti čovek ne treba da misli? Da li zato što postoje potpuno asocijalne pojave koje su često i protivprirodne čovek ne treba da ima odnose sa drugim ljudima? Da li zato što postoje pervertiti svake vrste čovek ne treba da voli? Da li zato što postoje činoci zla u mantijama i svešteničkim odorama čovek treba da odbaci ideju o bićima ili vrhovnom biću koje je iznad njega u smislu više inteligencije koja stvara svetove i život i da postavlja sebe u centar vasione? Da li zato što ne vidimo golim okom dalje od nekoliko kilometara (i to kad je lepo vreme) sa neke planine treba da mislimo da smo jedina planeta u svemiru i da isključujemo mogućnost da postoje bića koja su ne samo na našem „nivou“ razmišljanja, nego i na mnogo višem?

Takve stvari našim populističkim mudroserima naravno ne padaju na pamet (a i kad bi se setili kojim slučajem, plaćeni su da ćute), ali sa velikom upornošću blate i pljuju pojmove koje su pre toga izvukli iz konteksta i dali im pogrešno značenje. Samo kreten može da uporedi naciju sa utočištem onih koji su slabe pameti, a samo totalni debil može to da poveže sa monstrouznim delovanjem nekih izopačenih „vlastodržaca“. To bi bilo isto kao kad bi jarca i dalje povezivali sa đavolom, pa ga onda klali do istrebljenja. Eto, to se danas radi sa velikom upornošću. Voleti svoj narod nije zlo, a nacionalizam nije fašizam, niti mržnja drugih i svako ko to naglašava i takvo mišljenje unovčava nije razumeo ama baš ništa.