Iz trećeg ugla

Zaljubljena sam, eto, to je nešto što me u poslednje vreme karakteriše.

Život je put, spirala. Zamisli spiralu koja u isto vreme stremi izvan tvoga bića i unutar njega. Čudesno je to. Prostireš se po pojmljivim i nepojmljivim prostranstvima postojanja, učiš. Doduše, možeš tako, samo ako hoćeš, ako imaš dovoljno genetskog, iskustvenog i samospoznajućeg materijala, pa i određen karakter. Pazi, put postoji, živ si i ideš svakako njime, ali, ako me ne razumeš u ovih par, prethodnih rečenica, onda nemaš pojma o čemu pričam.

Za najbolje, proglasili smo najgore. Slavimo ubice, ratne profitere i kriminalce.

Nepoznatim pločnicima odzvanjali su godinama moji koraci...

Kako to da se probudite jednog jutra i shvatite da vas soba napada?

Uvek sam svet zamišljao boljim nego što jeste. Takođe i ljude, takođe i samog sebe. A istina je da, niti je svet sjajan, niti ljudi, a niti sam to ja.

Selfi u kuhinji dok djete plače za pažnjom, selfi sa drugaricama dok se njima diže kosa na glavi ili „pu spas“ selfi za sve nas...

Baštica svog življenja. Brineš o njoj, jer ti je poverena na čuvanje.

Za sebe bih rekla da sam old fashion lady.

Za sebe bih rekla da sam old fashion lady.

Pages