Baloni snovi

I.M. je, u svom bezvoljnom lenčarenju, došao na čudnu ideju. On nikada nije gledao u budućnost, to mu je bilo mučno, čak pomalo mazohistički, da sanja i zamišlja neke snove koji se nikada ne ostvare. Čak je išao i korak dalje, tvrdeći sebi da ništa lepo ne može da se dogodi, upravo zato što to želimo. Jednostavno, bajke ne postoje, posebno ne u vremenu sadašnjem.

Živeo je u mučnoj stvarnosti, ne izlazeći, ne razgovarajući, bez ikakve želje da ikoga sluša i gleda. Svet je bio samo soba omeđena bedemima, puna duvanskog dima i razlivenih zvukova sećanja. Znao je da je to siguran put da potpuno zaglupi i otupi, prečica u sigurnu propast, ali - njegov čvrst, nepokolebljiv izbor.

Vreme je provodio u samopreispitivanju i silno je želeo da u svome umu pokrene vremeplov, da zaplovi u davnu prošlost i pronađe sudbonosni trenutak koji je odredio njegov put, tačku za kojom je tragao, ali je nije pronalazio. Želeo je da vidi trenutak svoje najbolje namere - koji je bio najveća greška…

Zatvorio je oči, valjda da ne vidi ništa, zaronio je u san i zaplovio… Vreme je prolazilo, možda sati, ali nijedna slika se nije nazirala na platnu…nijedan lik nije lebdeo, nijedan trenutak se nije nazirao...

Odjednom, ugleda nekog dečaka kako stoji na stazi i pored njega prolaze ljudi… Niko ne obraća pažnju na njega, ali on srdačno svakome poklanja balon, kao da deli san, živopisne boje snova koji visoko lete, plešu slobodno…

Kakva radost, a dan je leteo, već se bližio sumrak i dečak primeti da kraj njega nema više balona… Nestrpljivo se vrpoljio tražeći, ali nijedan više nije bio tu…

Potrča stazom da sustigne šetače. Zadihan, pružao bi ruku svakome da mu vrati makar jedan san, ali niko ga nije primećivao, samo bi prošli pokraj njega… Odnekud se pojavi senka, crna senka koja mu je išla u susret, nalik čoveku bez lica koji mu pruži jednu ruku, dok je drugu držao skrivenu. Dečaku se učini da trud nije bio uzaludan, i da će u sumrak dobiti svoj delić sna…

Crna senka mu grubo ugura u oba oka dva crna pokidana balona… Grohotan smeh je odzvanjao i gubio se u daljini. Dečak je nepomičan stajao, bez suza, sa dva crna pokidana balona u očima…

Tumarao je neko vreme, tražeći izlaz sa staze, osećao je da hoda gustom šumom i da traži...

Dečak se više nije pojavio, nikada, nestao je...